ГРАФИТИ - GRAFFITI
Відкрити в Telegram
18+"ГРАФИТИ". Покушаћемо да кроз историју заједно са вама схватимо прошлост,садашњост и погледамо у будућност.Будућност, садашњост и прошлост су делови времена у коме оно што ми зовемо прошлошћу постаје садашњост или будућност и обратно
Показати більшеКраїна не вказанаКатегорія не вказана
260
Підписники
+224 години
+87 днів
+2530 днів
Архів дописів
Злочини фолксдојчера
у Срему о којима се мало зна
#фолксдојчери@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Избор жртава Бауеру није задавао ни најмање главобоље. Није се чак ни тражило да лице које ће својом главом платити буде у чему било криво или чак осумњичено са довољно разлога. Убијена су, из чисте крвожедности, чак и таква створења која никако и никоме нису могла бити опасна: престарели старци, нејака деца, инвалиди и душевно оболели.
#фолксдојчери@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Из исказа преживелих жртава ових разбојничких експедиција види се јасно да је присуство Бауера у тим приликама увек значило пооштравање мера које ће бити предузете и више суровости и зверстава у извршењу. Покољ и масакрирање недужног и незаштићеног сеоског становништва, који су кроз све време непријатељске окупације представљали свакодневну појаву, претварали су се у пустошне садистичке оргије, кад год би им се овај крволок ставио на чело. Стрељање и вешање изгледали су овом чудовишту сувише благим казнама, његова машта је била неисцрпна када је требало измислити начин на који ће несрећницима, одређеним за егзекуцију, учинити што ужаснијим и болнијим последње часове, а присутнима који су силом били дотеривани да присуствују тим мрцварењем утерати што дубље страх у кости.
#фолксдојчери@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Улога Антона Бауера у прогањању и уништавању нашег живља у оном делу Срема, који је био стављен под његову команду, није се ограничавала само на организовање казнених похода против партизана по шумама и мирног становништва по селима. У већини тих похода а нарочито у оним којима је од стране немачких власти из било којих разлога придаван већи значај, он је узимао учешћа лично, предводећи своје немачке кабадахије јаничаре, дајући им својим примером подстрека за најразличитије свирепости и насиља.
#фолксдојчери@channelgraffiti
ГРАФИТИ
6. мај 1944. У Срему једна наоружана група Фолксдојчера под командом Антона Бауера и Вилима Ходина прави ужасан масакр у Обрежу над Србима. За један дан је убијено близу 400 Срба, становника овог села који су били цивили и радили у пољу.
#фолксдојчери@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Више о ВЕЉУНСКОМ ПОКОЉУ:
ХРВАТСКИ БЛАГАЈ
ВЕЉУНСКИ ПОКОЉ
ОД 6. ДО 9. МАЈА 1941.
#усташе@channelgraffiti
ГРАФИТИ
1941. У Вељуну, на Кордуну, усташе праве масовни покољ над 520 Срба, због лажне оптужбе да су криви за убиство народног посланика Јосе Мравунца. Ово је други већи злочин у НДХ над српским становништвом. Био је режиран од државних органа, а спроведен од локалних власти.
#усташе@channelgraffiti
ГРАФИТИ
У возовима смрти који су ишли за Јасеновац, у једном тренутку родила се песма "Ђурђевдан" која се најпре заорила из грла једног младића, члана Културно-уметничког друштва "Слога" из Сарајева, а онда се та песма ланчано почела ширити од уста до уста, од вагона до вагона.
Усташки одговор на ту песму врло брзо је стигао. Сви прозори на вагонима су затворени, тако да у њима готово да није било више ваздуха па су многи Срби угушени и пре него што су стигли до Славонског Брода где су преседали у друге вагоне који су пут ка Јасеновцу наставили пругом широког колосека.
Песму "Ђурђевдан", коју је обрадио Горан Бреговић је песма туге и бола, настала у људској немоћи и очају, али и поносу и пркосу сарајевских Срба који су возовима смрти на Ђурђевдан 1942. године транспортовани за Јасеновац, одакле се вратио тек сваки десети Србин од њих 3.000 колико их је одведено тог 6. маја из Сарајева за Јасеновац.
#усташе@channelgraffiti
#јасеновац@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Како је настала песма Ђурђевдан
Ђурђевданско јутро 1942. године било је погубно за сарајевске Србе који су били заточени у логорима и затворима у том граду.
6. маја, на Ђурђевдан, отварају се врата ћелије у затвору Беледија и усташа још са врата каже: "Ајте Срби, Ђурђевдански уранак" - још увек се живо сећа тога јутра професор доктор Жарко Видовић преживели сведок који је са још 3.000 Срба и муслимана који су подржавали Србе био заточен у сарајевским казаматима.
Срби су покупљени из затвора и доведени до Вијећнице, градске куће у Сарајеву где су их чекали возови смрти који ће их одвести у Јасеновац.
На вагонима је писало: 7 коња или 40 војника, а нас су смештали по 200 људи у један вагон, тако да у њима није било места ни за стајање, а камоли за седење. Није било ни довољно ваздуха, а о води и храни и да не говоримо" - сведочи Жарко Видовић.
На том путу Србе су осим страха и неизвесности пратила и питања: Куда нас воде и где ћемо завршити?
#усташе@channelgraffiti
#јасеновац@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Српска православна црква данас слави Светог великомученика Георгија – Ђурђевдан. Овај празник, обележен црвеним словом у црквеном календару, према броју свечара друга је најчешћа слава у Србији, док је у Републици Српској на првом месту. СПЦ на овај дан обележава погубљење Светог великомученика Георгија. Овај светитељ заштитник је професија, организација и болесника.
Историјски гледано, овај празник је обележавао прекретницу у животу хајдука током периода турске владавине. Због порезних рокова које су наметнуле османске власти, Ђурђевдан је постао симболичан датум за „хајдучки састанак”, када су се борци повлачили у шуме, док је Митровдан означавао њихов растанак и повратак јатацима.
Поред борбене симболике, Ђурђевдан је дубоко укорењен у народну традицију као граница између зиме и лета.
#православље@channelgraffiti
ГРАФИТИ
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
#немачкизлочини@channelgraffiti
#јасеновац@channelgraffiti
#усташе@channelgraffiti
#ндх@channelgraffiti
#кошаре@channelgraffiti
#кошаре@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Наш Витез "Стресс" са својим љубимцем...шаљу поздраве...
СРПСКИ ВИТЕЗОВИ
Powered by: ГРАФИТИ
5. мај 1999– бомбе на Чајниче, Плашће и Доњу Брвеницу
НАТО је, наводно грешком, радећи по погрешним информацијама, погодио места Чајниче, Плашће и Доња Брвеница. Погинуло је 37 особа.
#милосрднианђео@channelgraffiti
ГРАФИТИ
5. мај 1992. У Кричанову, крај Босанског Брода, убијена српска породица Томашевић: Даринка, Ружа, Драгутин, Недељко и Марко
ГРАФИТИ
Споменик убицама Подгорице
ПОНИЖЕЊЕ ВЕКА
Иронија судбине је да је у Толошкој шуми откривен и споменик, како стоји на натпису, „посадама савезничких авиона палим за слободу 1939-1945“.
Споменик је у белом камену, на лепом месту, на ободу борове шуме, преко пута хрватске амбасаде.
Са једне стране постамента је горе цитирани натпис, са опречне – плоче са британском, америчком и црногорском заставом.
ГРАФИТИ
Споменик жртвама бомбардовања
У Подгорици, у кругу бивше зграде Службе Државног Књиговодства, постоји споменик, еуфемистички посвећен „невиним жртвама бомбардовања Подгорице у Другом свјетском рату“. Изнад постамента са овим натписом, исписаним у гвозденом рељефу, на специјалним, јаким жељезним носачима виси – бомба од више стотина килограма.
ГРАФИТИ
+1
СВАКИ ОСМИ ПОДГОРИЧАНИН УБИЈЕН
Иако је у Другом светском рату имала једва 16.000 становника, Подгорица је бомбардована чак 84 пута. У тим нападима погинуо је сваки осми становник Подгорице. Да ствар буде још гора, град није имао било какав већи војно-стратешки значај.
Почев од 23. септембра 1943. године, када су савезници први пут бомбардовали Подгорицу, рачуна се да је у њеним рушевинама погинуло више од 2.000 људи, највише Срба наравно.
Речено сувим статистичким језиком, порушено је 80 посто стамбеног фонда, а уништена је комплетна градска инфраструктура.
Ни до дан-данас нико није дао ваљан одговор на питање – зашто? Питање је још мучније ако се зна да је у тим бомбардовањима погинуло укупно, словом и бројем – 17 немачких војника у Подгорици за вријеме Другог светског рата.
ГРАФИТИ
5. МАЈ 1944: ДАН КАД СУ САВЕЗНИЧКИ АВИОНИ СРАВНИЛИ ПОДГОРИЦУ
Иако је у Другом светском рату имала једва 16.000 становника, Подгорица је бомбардована чак 84 пута.
Ни мањег града, ни више бомби које су пале на њега. На Подгорицу су и агресорски и савезнички авиони истресали смртоносни терет, на њене житеље, куће, зграде, мостове, млинове, воденице, остављајући пустош.
Најтеже је било оно 5. маја 1944. године када се на град сручило 600 бомби тешких преко 400 тона. Том приликом, погинуло је 600 грађана, а више од 200 теже или лакше рањено.
ГРАФИТИ
Извесни бањалучки муслиман Хамдија Афган је у фебруару 1942. године писао писмо Ристи Томићу, предратном трговцу, у коме му је посведочио да сем Асима Ђелића у убиству Платоновом су учествовали и Нико Чондрић и Мирко Ковачевић.
Двадесетак година након завршетка Другог светског рата, гробница епископа Платона је ексхумирана и пренесени су посмтни остаци 1. јула 1973. године у Саборни храм Свете Тројице у Бањалуци, где се и данас налазе.
ГРАФИТИ
