ГРАФИТИ - GRAFFITI
Відкрити в Telegram
18+"ГРАФИТИ". Покушаћемо да кроз историју заједно са вама схватимо прошлост,садашњост и погледамо у будућност.Будућност, садашњост и прошлост су делови времена у коме оно што ми зовемо прошлошћу постаје садашњост или будућност и обратно
Показати більшеКраїна не вказанаКатегорія не вказана
254
Підписники
Немає даних24 години
+67 днів
+2330 днів
Архів дописів
Одмах у зору су почели да севају рафали према србским кућама, јер су зликовци упали у србска села, те започеле стравичан пир неимајући милости ни према малој деци.
Тако да је за неколико сати мучки убијено најмање 522 Срба житеља овог краја, а од тога је било 109 деце која су млађа од 12 година.
Усташки и нацистички злочинци су наставили терор и отишли у оближње катуне у планину, где су према неким проценама бацали са литица преко 1.200 србске нејачи, што је било више од половине тадашњих становника Пивског краја.
Братство Благојевића је тог дана изгубило 220 житеља. А у Гојковића Долу су затворили 46 Срба мештана и све живе их спалили.
Страдалничка села су постала: Плужине, Јасен, Стабна, Миљковац, Дуба, Рудиница и др.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
#усташе@channelgraffiti
#фолксдојчери@channelgraffiti
#немачкизлочини@channelgraffiti
#крвавапивскадола@channelgraffiti
ГРАФИТИ
ЗЛОЧИН
Велика група добро наоружаних војника из нацистичке јединице "Принц Еуген", заједно са муслиманским усташама из Ханџар дивизије, потпомогнуте и гатачким усташама (369. хрватска и 118. добровољачка дивизија) дошле су 7. јуна 1943. на православни празник Обретање главе Светог Јована Крститеља у долину реке Пиве.
Овај напад на Пиву био је наставак IV офанзиве после битке на Неретви, где су се на овој територији дурмиторског среза груписале партизанске снаге које су прешле из Босне у Црну Гору.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
#усташе@channelgraffiti
#фолксдојчери@channelgraffiti
#немачкизлочини@channelgraffiti
#крвавапивскадола@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Пива 1943
Злочин у Пивском Долу је назив за ужасни злочин који су 7. јуна 1943. године извршили нацистичке СС јединице "Принц Еуген" састављени углавном од Дунавских Немаца (Срем, Бачка, Банат) тзв. Фолксдојчери, уз помоћ муслиманских усташа из Ханџар дивизије и усташа из Гатачке долине.
Тог дана у Пивском Долу на северу Црне Горе убијено је преко 520 Срба, србске нејачи, а од тога 109-оро дјеце. Овај монструозни злочин умногоме је сличан ономе у Крагујевцу октобра 1941. па га често и називају "Пивска Крвава бајка". Многе србске породице и братства су завијена у црно гдје су чак и многа огњишта угашена.
Годинама после Другог светског рата о овом свирепом злочину се морало ћутати у име лажног "Братства и јединства", идеологије на којој је створена социјалистичка Југославија. Ипак, неки знаменити људи су написали књиге и тако сачували од заборава овај сташан злочин од звери у људском облику.
Тек почетком 21. века у Пивском Долу почело је обележавање овог злочина служењем парастоса. Подигнуто је и спомен-обележје.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
#усташе@channelgraffiti
#фолксдојчери@channelgraffiti
#немачкизлочини@channelgraffiti
#крвавапивскадола@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Да проследимо
Испраћајући Чудесни појас Пресвете Богородице, били смо део пута који вековима чува и повезује веру, традицију и народ.
ГРАФИТИ
Часни појас Пресвете Богородице напушта Србију и враћа се у свети манастир Ватопед на Светој Гори.
ГРАФИТИ
6. јун 1999. Авиони НАТО пакта су бомбардовали Косово и Метохију, испаливши 30 пројектила, а албански терористи напали аутобус "Косметтурса" на пути Подујево-Приштина и ранили 5 људи. Бомбе су падале и на село Церово код Бијелог Поља.
#милосрднианђео@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Патријарх Порфирије у Храму Светог Саве служи литургију пред Часним појасом Пресвете Богородице у присуству великог броја верника, а у 14 часова биће служен молебан и испраћена једна од највећих хришћанских светиња у царску лавру манастира Ватопед на Светој Гори.
Појас је требало да буде свечано испаћен на аеродром одмах након литургије, али је одлучено да испраћај почне после молебана у Храму Светог Саве.
ГРАФИТИ
Страшни суд Антона Бауера
Домаћи Немци у Срему чинили су главнину војних и полицијских одреда, који за све време окупације спроводе убијања, хапшења, пустошења и пљачкања
ДОМАЋИ Немци у Срему, организовани у маншафту, ајнзацштафелу, у SS јединицама, у хајматсвахту и хилфсполицији чинили су главнину војних и полицијских одреда, који за све време окупације спроводе убијања, хапшења, пустошења и пљачкања. Немачки, фолксдојчерски извори представљају их као чуваре реда, и истичу њихово залагање да се у Срему одржаве ред и мир.
Познаваоци домаћих прилика и језика, Немци одређују смер и замах мера управљених против домаћег, словенског, јеврејског и циганског становништва и зато њима припада и главна одговорност за страдање и уништење десетина хиљада Сремаца.
У тим пословима истиче се, пре свега, Антон Бауер, бивши жандармеријски подофицир, који прво у својству шефа румске полиције, а касније као теренски извршни орган гестаповске полицијске организације ЕКЗ, чини чуда на терену. Ни други за њим много не заостају. Ту су још Вилим Ходина из Руме, Филип Бауер из Бечмена, Сеп Мур из Путинаца и Стефан Келер из Инђије, да споменемо само најважније.
Систем њиховог рада увек је скоро исти. Са домаћим Немцима, припадницима војних и полицијских организација, које народ зове хиповцима, уз помоћ немачке војске која се налази на подручју, те уз сарадњу усташа, они блокирају мирна сремска села, и пред општином, у црквеним портама или на другим већим просторима скупљају становништво, а онда издвајају људе, често без разлике пола и доба. Потом их, или одмах стрељају, или одводе у затворе. Скоро увек већ при улазу убијају кога опазе на улици.
Јединице на сремском терену углавном се снабдевају оним што на овај начин опљачкају, а велики број појединаца богати се овим путем. У појединим случајевима упадају ради пљачке, а убиства су само узгредни догађаји.
Село Гргуревци дочекало је први овакав упад 6. јуна 1942. године. Већ у ноћи од 5. на 6. јун једно војно одељење, у коме је опажено више домаћих Немаца, напало је зграду салаша, у коју се склонила већа група људи, жена и деце. Пуцали су митраљезом и убацили више бомби и при том убили пет лица, а пет тешко ранили.
У злом походу довели су пред општину преко 300 особа. Одавде су их спровели на место звано Орашје, пред велику рупу која је раније служила копању земље за ћерпич, па су 270 митраљезом пострељали, а затим минирали узвишени зид рупе, који се сручио на побијене. Из рупе је и даље допирало стењање и јаукање, па је наређено онима којима је живот поштеђен да доврше покривање јаме.
#фолксдојчери@channelgraffiti
#немачкизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
6. јун 1942. У Срему, у селу Гргуревци немачки наоружани одреди ткз. Фолксдојчери упадају у ово место где се прави страшан масакр углавном над женама и децом. За неколико сати убијено је близу 300 Срба, већином су стрељани на локалитету Орашје и побацани у јаме.
Немилосрдни напад Немаца, усташа и фолксдојчера у Гргуревцима 1942. године резултирао је уништењем 288 српских кућа, 38 амбара и 136 других зграда. Овај страшан злочин, нажалост, био је само увод у геноцид над Србима Срема, који је током августа и септембра исте године извршила казнена експедиција под вођством Виктора Томића, односећи са собом животе 8.000 људи.
#фолксдојчери@channelgraffiti
#немачкизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
5. јун 1999. Авијација НАТО је бомбардовала Космет, шире подручје општине Призрен, као и Приштина, а на село Пиране на путу Призрен-Ђаковица су бачене касетне бомбе. Бомбардована је пољопривредна организације "Агровршац" у Вршцу.
#милосрднианђео@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Ледићи су пре рата имали седамдесетак житеља, а убијени су старци, жене и деца.
Већина мештана страдала је на кућном прагу, а они малобројни који су покушали да се сакрију по околним шумама пронађени су и убијени.
Село је, како је то обично бивало након муслиманских оружаних похода на српска насеља, опљачкано, попаљено и разорено до те мере да се губи скоро сваки траг српског присуства на том простору.
Злочин, који је започео 3. јуна у вечерњим часовима, извршили су припадници такозване Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из суседног села Дејчићи.
Окупација села, које је у међувремену претворено у својеврстан муслимански логор за Србе, трајала је до 10. јуна.
У том периоду, на веома суров начин, убијени су /углавном масакрирани/ сви мештани српске националности који нису могли да на време побегну из својих кућа, али и они који су, накратко, успели.
Истрага коју је 1994. године спровело Министарство унутрашњих послова Републике Српске показала је да су се становници Ледића приликом бега поделили у две групе. Једна је кренула преко Трескавице ка Војковићима, насељу надомак Сарајева, а друга према Калиновику.
Према резултатима ове истраге, другу групу, која је ишла према Калиновику, пресреле су муслиманске снаге на локалитету Пољице и све их поубијале, осим једанаестогодишњег дечака Драгана Васића, који је повређен лежао међу телима убијених.
До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање пронађене су одвојене од тела. Према извештају Министарства унутрашњих послова Српске, становници Ледића убијени су на бруталан начин – клањем, вешањем или гушењем.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
У селу Ледићи у федералној општини Трново од 3 до 5 јуна десио се ужасан масакр над србским цивилима, који су починили припадници такозване Армије БиХ.
Становници Ледића, већином старци, жене и деца, брутално су убијани - клањем, веешањем или гушењем.
Страдала су 24 цивила, међу њима 15 жена и четворо деце. Најстарија жртва, Иконија Васић, имала је 92 године, а најмлађа, Милун Тешановић само 18 месеци.
Суд БиХ оптужене за овај злочин Едхема Годињака, Мудариса Шарића и Мирка Бунозу је ослободио, тако да за мучко убијање цивила нико није одговоран.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
