Serbwave

We have heard what happened, and the German support about our struggle against SNS dictators. After the support of our true historical tied brotherhood country Germany siding with us, Vucic immediately went full on Putin mode blaming everything "on the west" because he doesn't want Serbia to develop, but to side with 3rd world countries & experience another economic collapse.. This has to come to an end, glory to the Third Position & fuck the traitors and their commie allies! @STP_kanal

🇷🇸: Постер из Недићеве Србије приказује како је Српски народ спашен од комунистичких, и Черчилових терориста 🇬🇧: Poster from Nedic's Serbia depicting how Serbian people are saved from communist, and Churchill's terrorists. @Serbianidentity

🇷🇸: Средњовековно сликарство приказује Стефана Лазаревића (један од чланова Реда Змаја) на белом коњу држи заставу Крсташког Реда Змаја. 🇬🇧: Medieval arts depicting Stefan Lazarević (one of the members of Order of the Dragon) on a white horse holding the flag of Crusade Order of the Dragon. @Serbianidentity

🇷🇸: Официр Српског Добровољачког Корпуса са немачким шлемом и Српским орлом на њему 🇬🇧: Officer of Serbian Volunteer Corps with a German helmet and Serbian eagle on it

Шабац,лето 1944,сахрана палих добровољаца

Свечаност поводом заклетве I пука у Ваљеву

Уз прећутну сагласност српске владе, у кнежевини Србији су окупљени добровољци, који су појединачно и организовано прешли Саву и Дунав и придружили се српским ратницима. Влада Србије је за њиховог челника поставила војводу Стевана Петровића Книћанина. Генерал Храбовски је 12. јуна напао Србе у Карловцима, али је одбијен. Затим је дошло до ратних сукоба на све стране, Перлеза, Бечкерека, Беле Цркве... Најважније место окршаја било је у Бачкој, код Сентомаша (јул 1848), које је због жестине обрачуна и херојске одбране названо Србобранам. Српски покрет у јужној Угарској постепено је губио социјално-револуционарни карактер и претварао се у национални и конзервативни покрет, јер се све више везивао за бечки двор и династију. Овоме су много допринели патријарх Рајачић и војвода Шупљикац. Тада је дошло до сукоба између патријарха и поглавара Ђорђа Стратимировића око вођства. У јесен 1848. године Мађари су кренули у контраофанзиву у Банату, а Кничанин их је дочекао код Томашевца и поражен. Пошто су Мађари имали бољу коњицу, а Срби бољу пешадију, мађарска војска је стигла до Панчева, које је одбрањено захваљујући српским добровољцима. Нова мађарска офанзива уследила је у пролеће 1849. И војска под командом генерала Перцела успела је да уђе у Панчево. Тек код Мошорина пружен је жешћи отпор угарској војсци. У исто време спаљен је и Нови Сад. Поново је српски покрет у Угарској спашен уз помоћ српских добровољаца. На скупштини у Дебрецину Мађари су прогласили независност и збацили Хабзбурговце. Револуционарна превирања 1848-1849. у Угарској је руска војска завршила победом над Мађарима код Вилагоша, чиме је окончан рат против Мађара. Срби у Хрватској и Славонији су све време били на страни бана Јелачића, учествујући у биткама против Мађара. Године 1848. велики број Срба ушао је у хрватски сабор и чинио главнину његових посланика. Веза са српским покретом у Војводини одржавали су преко Јована Станковића, Србина из Хрватске, који је обављао функцију секретара Главног одбора у Сремским Карловцима. Исход ове револуције било је стварање Војводства Србије и Тамишког Баната, које је било независно од Угарске и директно потчињено аустријској влади. Овим чином бечки двор је казнио Мађаре, удовољио жељама Срба истакнутим на Мајској скупштини, и водио рачуна да не повреди Немце и Румуне на овим просторима. Касније се испоставило да је Војводство Србија и Тамишки Банат заправо велика лаж и само реч на папиру за смиривање страсти. Војводство је укинуто 27. децембра 1860. године. Већ тада је било јасно да Срби не жале за изгубљеним војводством, већ желе праву аутономију без ослањања на Беч, и да се окрену Мађарима. Застава устаника позната као "Свети Ђорђе Пацифиста"

Револуција 1848. погодила је и српски народ у Хабзбуршкој монархији. Од Беча се ширио до Пеште, а затим до Саве и Дунава. Српска ђачка и студентска омладина у Пешти, Будиму и Пожуну била је узнемирена због Мађара. У марту су Срби у Пешти, предвођени Јованом Ђорђевићем, Јаковом Игњатовићем и Јованом Суботићем, своје захтеве изнели у 17 тачака. Основна идеја ових захтева била је поштовање мађарске националности и језика, али и признање српске националности и слободна употреба српског језика у националним пословима. Слобода вероисповести, уређење цркве, очување манастирских права и поседа, слободно отварање и управљање школама и школским фондовима, градска самоуправа, редовно сазивање Народне скупштине и давање достојног места Митрополиту у Угарској скупштини су део тих захтева.убрзо су почели да оптужују Србе за сепаратизам јер су очекивали да им се беспоговорно придруже у борби против Беча. Покрет се убрзо проширио на Срем, Банат и Бачку. О захтевима Пеште расправљало се на скупштинама у Вуковару, седишту Сремске жупаније, Руми, Шиду, Сремској Митровици, Великом Бечкереку, Вршцу, Новом Саду, Панчеву и Земуну. Поред општих захтева, чули су се и многи захтеви од локалног значаја. Срби су у готово свим местима прихватили захтеве Пеште и допунили их на неким од наведених сабора додатним захтевима, као што су: именовање српског војводе, употреба ћирилице, стицање српског грба. а застава.. Приметно је да су Срби са друштвених и локалних захтева прешли на националне у чијој основи је било остваривање права на аутономију. Захтеве новосадских Срба донела је у Пешту српска делегација коју је предводио Ђорђе Стратимировић. Покушала је да се договори са Мађарима и њиховим вођом Лајошом Кошутом, али није успела. Кошут је тврдио да у Мађарској постоји један политички народ - Мађари, па Срби од тога не могу да добију аутономију. Када су посланици изјавили да ће своја права тражити на другом месту, позивајући се на Беч, он је одговорио да ће они мачем решити спор између Срба и Мађара. Сељачки немири су захватили покрајинске и војне границе, а они су предузели револуционарне мере, земља је почела да се дели међу сељацима. Угарска влада послала је грофа Петра Чарнојевића да угуши побуну и уведе сумарни суд. Испровоцирани овом владином акцијом, Срби су натерали митрополита Јосифа Рајачића да сазове сабор у Сремским Карловцима. Мајска скупштина састала се 13. маја 1848. године и почела са радом богослужењем и говором митрополита. Сутрадан, у недељу, није радила, а већ сутрадан је усвојила закључке о аутономној влади и територији: 1. Српски народ је самосталан и слободан под окриљем Хабзбуршке круне 2. Проглашена је Српска Војводина која обухвата Срем, Барању, Бачку са бечечким округом и Шајкашким батаљоном, Банат са кикиндским округом и војном границом. 3. За Патријарха српског изабран је митрополит Јосиф Рајачић, а за војводу српског Стеван Шупљикац. 4. Српска Војводина ступа у политички савез са три краљевине Хрватском, Славонијом и Далмацијом. 5. Основан је народни одбор као извршни орган парламента 6. За Влахе (Румуне) тражена је независност. Посебна депутација је ове захтеве однела владару и саопштила хрватском сабору. Још једна депутација послата је да присуствује словеначком конгресу у Прагу. Аустријски цар примио је патријарха Рајачића у Инсбруку и одбацио је захтеве Мајске скупштине као незаконите. Тада је мађарска влада наредила генералу Храбовском у Петроварадину да прекине све везе између Срба у јужној Угарској и Србије, одакле су почели да пристижу добровољци. И док је патријарх боравио у Инсбруку и Загребу (где је учествовао у увођењу Јосипа Јелачића на место бана), у Сремским Карловцима је конституисан народни одбор који је за председника изабрао Ђорђа Стратимировића. Истакнувши се, поред патријарха, у рату против Мађара, понео је титулу вожда.

За оне који верују да је Твртко први краљ Босне Хрват, или "Босанац" који се борио против Срба, ево шта је писао о "Србима" и шта је веровао да је он заправо.

Браћо, срећан Аранђеловдан свима који славе.

18. 11. 1991

Добровољци у маршу испред француске амбасаде у Београду,10. IX 1941

Потера за комунистичким бандама у зиму 1941-1942.

Капетан Будимир Никић (тешко рањен у нападу гибаничарских терориста у мају 1942.) врши смотру добровољаца, септембар 1942.

Омладина ЗБОР-а (од које ће настати прве јединице СДК) рашчишћава рушевине у Смедеревској тврђави,у јуну 1941. после комунистичке саботаже