Србска Акција

„Велики је број честитих грађана који су се помирили давно с мишљу да политика нема везе са моралом. Нас не чуди то толико. Много више нас чуди како после тога могу мирно да спавају. Јер политика је, у ствари, управљање државном и народном судбином. Честити људи брижљиво управљају својом имовином, нежно подижу своју децу, родољубиво испуњавају своје дужности према домовини. Тим својим бригама и нежностима испуњавају цео свој живот и сваки дан у њему. Али државна и народна судбина су много веће ствари, јер све њихове бриге и нежности, ако држави и народу буде пошло рђаво, слистиће, као стихија, зла коб док се оком трене.” Димитрије В. Љотић Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2024/05/blog-post.html?m=0

Синоћ је у склопу четвртог Монтаговог сајма књига који се јуче и данас одржава у Клубу 451, уприличена промоција нашег издања књиге протојереја Димитрија Васиљенкова, „У рату". Књигу и данас, другог дана сајма, можете купити у Клубу. „Морални хришћански закон, осуђује не борбу са злом, не примену силе у односу на носиоца зла, па чак ни лишавање живота као крајњу меру, него злобу људског срца, жељу за понижењем и погибијом било кога... Концепт 'Москва – Трећи Рим' не треба да се посматра као мегаломанија, нити као поткрепљење 'московског империјализма'. Већ као есхатолошки осмишљено убеђење, у чијој основи леже идеје преузете из средњовековне Византије... Сваки човек изграђује свој живот или на чврстој основи Божијег закона или на песку лажи. И у ратном подухвату он или се утврђује Богом или се надахњује својом самоћом, која се утврђује на свакаквим идејама и наукама, које обилно предлажу 'анђели таме'. Чиме дише заједница, тиме живи и њена армија..." протојереј Димитрије Васиљенков, „У рату"

Tо што Србима данас суди модерни глобални Синедрион, то је још једна историјска потврда вредности србског народа који је већ деценијама велики трн у оку мондијалистичком амтихришћанском поретку. Иако смо као народ данас, далеко од духа и идеала наших светих и славних предака, иако смо под вишеструком окупацијом, ипак не дајемо мира глобалистичким злотоворима. Ми смо у њиховим очима, симбол оне Европе коју они затиру и носиоци Христове истине. Стога, ова УН Резолуција је дар од Бога, јер то што су белосветски зликовци са Запада, њихове марионете на Истоку и исламски екстремисти против нас, то је доказ да вредимо као народ. Тај прогон јесте наш крст који треба поносно да носимо. Јер то је крст Православља и крст одбране нашег сопства. То је бунт против изопаченог глобалистичког лажног раја и знамење наше будуће и вечне победе! Живела Србија! Христос васкрсе!

Tо што Србима данас суди модерни глобални Синедрион, то је још једна историјска потврда вредности србског народа који је већ деценијама велики трн у оку мондијалистичком амтихришћанском поретку. Иако смо као народ данас, далеко од духа и идеала наших светих и славних предака, иако смо под вишеструком окупацијом, ипак не дајемо мира глобалистичким злотоворима. Ми смо у њиховим очима, симбол оне Европе који они затиру и носиоци Христове истине. Стога, ова УН Резолуција је дар од Бога, јер то што су белосветски зликовци са Запада, њихове марионете на Истоку и исламски екстремисти против нас, то је доказ да вредимо као народ. Тај прогон јесте наш крст који треба поносно да носимо. Јер то је крст Православља и крст одбране нашег сопства. То је бунт против изопаченог глобалистичког лажног раја и знамење наше будуће и вечне победе! Живела Србија! Христос васкрсе!

Наши братья сербы из организации «Народная патрола» отлавливают сторонников РДК (организация признана террористической и запрещена в РФ) в Белграде. Кроме этого, не остаётся без внимания и «творчество» свидомых на улицах города. Так, надпись «РДК вперёд» превратилась во «Вперёд РИД» (Русское имперское движение). Ранее сербы отобрали бело-сине-белый флаг у сторонников украинских сепаратистов и отправили в Имперский легион. Теперь он занимает своё место на выставке трофеев в «Партизане».

Наиме, том Декларацијом, Скупштина Србије износи тврдњу да је у Сребреници извршен „геноцид", јер се дословно каже да се признаје да се догађај збио „на начин утврђен пресудом Међународног суда правде", и осуђује „све друштвене и политичке процесе и појаве који су довели до формирања свести да се остварење сопствених националних циљева може постићи употребом оружане силе и физичким насиљем над припадницима других народа..." Стоји у Декларацији и то да је њен циљ „обезбеђење сталног мира и стабилности на простору Западног Балкана, као и даље унапређење пријатељских односа међу државама бивше Југославије." Дакле, тешке гадости, ништа мање огавне од формулација из ове УН Резолуције. Тако да званична Србија нема никакво право да се буни за УН Резолуцију, све док ова „наша" Декларација постоји.

Наиме, том Декларацијом, Скупштина Србије износи тврдњу да је у Сребреници извршен „геноцид", јер се дословно каже да се признаје да се злочин десио „на начин утврђен пресудом Међународног суда правде", и осуђује „све друштвене и политичке процесе и појаве који су довели до формирања свести да се остварење сопствених националних циљева може постићи употребом оружане силе и физичким насиљем над припадницима других народа..." Стоји у Декларацији и то да је њен циљ „обезбеђење сталног мира и стабилности на простору Западног Балкана, као и даље унапређење пријатељских односа међу државама бивше Југославије." Дакле, тешке гадости, ништа мање огавне од формулација из ове УН Резолуције. Тако да званична Србија нема никакво право да се буни за УН Резолуцију, све док ова „наша" Декларација постоји.

Године 2010, Скупштина Србије изгласала је „Декларацију о осуди злочина у Сребреници", и тај чин много је пута гори од оног јуче. Јер то је био чин огољеног аутошовинизма. Вучићев режим није поништио ту декларацију. СПС је ономад њу подржао и за њу гласао док је СНС био уздржан. Све то говори да је актуелно понашање режима тешко лицемерје и квазипатриотски „спин".

https://youtu.be/GJbb0oDRa9o?feature=shared Свети Кирил и Методије Равноапостолни Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима. По његовој смрти - а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године - ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу. (Охридски пролог)

https://youtu.be/GJbb0oDRa9o?feature=shared Свети Кирил и Методије Равноапостолни Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима. По његовој смрти - а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године - ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу.