Очекивано, Вучић и његови погани полтрони лагали су када су говорили да би Србија тобоже хтела да откупи Газпромов удео у НИС-у али ето ”Руси неће да га продају нама”.
По уговору о купопродаји НИС-а, наиме, Руси не смеју да продају свој удео трећој страни а да га претходно и под истим условима не понуде Србији. Нису у обавези да продају. То им намеће напредњачки режим, у дослуху са својим америчким покровитељима, а то Русе ништа не обавезује. Али, ако су већ одлучили да продају свој удео - што је ”решење” због кога ће Србија трпети дугорочне тешкоће на многим нивоима - онда су дужни да га понуде Србији.
Вучић на то данас изјављује да та могућност отпада ”зато што ће Руси рећи – није ово добровољна, већ принудна продаја, дајте нам бар могућност да продамо коме хоћемо”. Ово је провидна и плиткоумна манипулација, ево и због чега:
1. Да је Вучићу стало до тога шта ће Руси рећи, не би ни дошло до њиховог протеривања из НИС-а, јер они нису ни хтели да продају свој део. Србија под Вучићем је, међутим, пристала на то да сав свој суверенитет препусти каубојима и да беспоговорно служи њиховим интересима, па је стога протерала Газпром. Дакле, Вучићу нимало није стало до тога шта ће Руси рећи.
2. У нормалним условима, јесте, Руси би заиста могли да на каквој арбитражи одбране право да не понуде свој удео Србији, управо на основу тога што је Србија учесник у непријатељском преузимању компаније. Када највиши представници извршне власти недељама као под беснилом понављају да НИС не може да ради - што је тачно само и једино уколико држава Србија не предузме мере заштите свог тржишта и своје компаније, односно пристане да саучествује у спровођењу америчких казнених мера према НИСу - онда је очигледно реч о непријатељском преузимању и то би аутоматски ослободило Газпром обавеза из уговора. Али, данашње време је све само не нормално. Све међународне арбитраже су под утицајем Запада и већ небројено пута су протеклих година доказале да су спремне да крше најосновнија власничка права руских привредних субјеката. Када би хтела да, позивајући се на одредбу из уговора, преотме руски удео за себе, Србију у томе не би спречавао нико до наших западних ”пријатеља” и ”партнера”.
Да будемо, дакле, начисто: протеривање Руса из НИСа није изазвано америчким санкцијама, него Вучићевим обавезивањем од пре пет година (илити, пре него што је Бајденова администрација увела санције) да ће ”диверсификовати” набавку енергената. При чему, наравно, ”диверсификација” подразумева успостављање потпуног америчког монопола на одлучивање у тој области. Кад су већ загосподарили у свему осталом што чини једну државу, шта им је тешко да Србији одузму и те последње трагове вајног суверенитета.
Још нетачније је да Србија протерује Русе из НИС-а наводно зарад ”српских интереса”. То је најчешћа поштапалица напредњачких малоумника: они, који су погазили сваки и један српски интерес за ових 13 година своје изопачене владавине, тртљају о српским интересима као да им је заиста стало до њих или као да би уопште па могли да их препознају, некмоли остваре.
Да макар једним делом свести воде рачуна о српским интересима, преузели би руски удео из НИС-а у име државе Србије. Али не, то им никада није био циљ. Од првог тренутка Вучић покушава да руско власништво над НИС-ом замени власништвом неке друге државе или пак наднационалне корпорације.
Вучићев режим не води рачуна о српским интересима. Није то радио ни када је велеиздајнички препуштао Север КиМ окупаторима и терористима, а не ради то ни данас, када из Србије убрзано протерује једину светску силу уз коју смо могли да остварујемо своје националне интересе. И зато нема места чуђењу, јер Вучић никада и није одступао од свог бескрајног штеточинства.
Изненађује само ћутање толиких ”бораца против режима”. Или можда ни то не треба да чуди.
Миодраг Зарковић
t.me/code17tv