ГРАФИТИ - GRAFFITI

18. мај 1993. У Сарајеву, снајперириста муслиманске Армије БиХ убија Бошка Бркића и Адмиру Исмић, на Врбања мосту, приликом бекства из муслиманског дела у српски дио. Овај пар је познат као сарајевски Ромео и Јулија, о чијој су вези и погибији испеване многе песме и снимљени филмови. #муслиманскизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

Принц Ајмоне, војвода од Аосте Од 18. маја 1941. до 31. јула 1943. године, био је краљ Независне Државе Хрватске под титуларним именом Томислав II, а на њену територију никада није ступио. 18. мај 1941. У Риму (Италија) поглавник усташке Независне државе Хрватске Анте Павелић с италијанским фашистичким вођом Бенитом Мусолинијем у Другом светском рату потписао уговор којим је Италији предао Горски Котар и делове Далмације и јадранског приморја и прихватио италијанског принца за хрватског краља. #ндх@channelgraffiti ГРАФИТИ

Манастир Жича... #православље@channelgraffiti ГРАФИТИ

Дринска лагуна, Бања Ковиљача ДОБРО ЈУТРО БРАЋО И СЕСТРЕ!!! ГРАФИТИ

Велики поздрав од нашег Витеза "Стресс", нови задатак, нова акција... СРПСКИ ВИТЕЗОВИ Powered by:ГРАФИТИ

У пропасти Карађорђевог устанка, у првим турским налетима и пожарима, уништене су цркве. Поново су обнављање тек када су се прилике за живот поправиле, а људи вратили из Срема или збегова. Свештеници су поново освећивали света места. Из старих згаришта, удруженим снагама су дизали нове цркве, претежно брвнаре јер им је дрво као материјал било најдоступније. У Остружници се, међутим, размишљало о трајнијој цркви, од тврђег материјала. Такво размишљање су поткрепљивале економске прилике, јер се на скели одвијала жива трговина, окретало много новца и сретало много људи. Црква је саграђена тек између 1831 – 1833. године. Ктитор је био лично кнез Милош. На овај начин се одужио кнезу Николи, својим трговачким компањонима и свим Остружничанима. Црква је посвећена светом Николи. Њена архитектура, стил, уметничке вредности, иконе, књиге, предмети, споменици око цркве су изучени и описани у књизи „ Црквени споменици на подручју Београда “, аутора др Бранка Вујовића и других. Црква Светог Николе у Остружници чува дух времена у коме је настајала модерна српска држава. Подигнута као једнобродна грађевина са полукружном апсидом, сазидана од камена и носи све типичне одлике храмова грађених у доба обнове Србије за време кнеза Милоша. Посебну уметничку вредност има иконостас ове цркве који је радио познати иконописац Ристо Николић. У цркви се чува и богат фонд покретних добара: иконе, старе црквене и профане књиге из 18. и 19. века, архива и инвентар из 19. века. Звоник, подигнут почетком 20. века, задужбина је Косте Јанића и његове супруге Софије – угледних Остружничана чији су дућани и кафана сачувани до данас и представљају део културног наслеђа овог места. Богатство Остружнице чини спој историје, вере и уметности. #православље@channelgraffiti ГРАФИТИ

17. мај 1999. У нападу на Бор погинуло једно лице. Срушен надвожњак на ауто-путу Београд - Ниш. На Прешево испаљено 12, а на Лесковац три пројектила. Нови напади на Батајницу, Фрушку гору, Смедерево, Велику Плану, Прахово, Аеродром Поникве и Гњилане. Бомбардоване су крагујевачке „Шумарице“ и уништене куполе које су симбол страдања 7.300 недужних жртава Другог светског рата. НАТО је са два пројектила гађао складиште „Југопетрола“ на Чукарици, а на мети је био и Сурчин. У нападу на ваљевски „Крушик“ једно лице погинуло, а 13 повређено. У бомбардовању борског „Југопетрола“ једно лице погинуло. Непријатељске ракете оштетиле су Дуванску индустрију, штампарију „Нова Југославија“ и аутобуску станицу у Врању. Ракетиран мост на Јужној Морави у Владичином Хану, где су оштећене куће, школе, вртић, а погођен је и мост код Великог Орашја. #милосрднианђео@channelgraffiti ГРАФИТИ

У једној малој повученој кући живи и ради војвода Путник са својом десном руком, пуковником Живком Павловићем. Његова астма је још пошла нагоре. Готово стално га потреса мучан и болан кашаљ. Он је често принуђен да остане у кревету, али он продужава да ради дању и ноћу са Павловићем који седи поред кревета као милосрдна сестра. Он готово не прима више никога сем шефова свога штаба. Имао сам ипак срећу да мене прими. Нашао сам се тада пред једним старцем врло, врло болесним, кога једино патриотизам, његово пожртвовање за његову земљу још одржава међу живима. Он сада зна ко сам и говори ми отвореног срца. Слаби звуци његових речи мучно напуштају бледе усне. Стално је приморан да прекида; напад кашља тресе тада ово истрошено тело. Он ми прича све своје зебње, али такође све своје наде. Србија хоће, она треба да живи! Он ме полако прати до излаза готово се више не држи на ногама и, док ја силазим низ степенице, он ми и поред једног новог наступа кашља каже збогом својом руком без меса. То је последња успомена коју имам о овом човеку, човеку који је био херој самоодрицања и мученик. Нисам га више видео. Данас, после дугог изгнанства у пријатељској земљи, његово тело почива у родној груди у београдском гробљу. Ишао сам тамо на хаџилук и нисам могао да се уздржим да не помислим да место за овај гроб није у овом баналном гробљу. Његово место било би на једном од највиших врхунаца српске отаџбине где би његов ковчег, изложен слободном ваздуху, сунцу и бури, могао посматрати све оне земље за које је војвода Путник живео, патио се и умро.

Арчибалд Рајс - војник истине и правде ГРАФИТИ

ВОЈНИЦИ НОСИЛИ ПУТНИКА ПРЕКО АЛБАНИЈЕ Тешко болестан, Путник је стигао у Скадар 6. децембра 1915. године, а 9. јануара 1916. пребачен је на Крф, где се лечио до септембра исте године. Са Крфа је отишао у Ницу да настави лечење. Војници су га, тешко болесног, на рукама пренели преко Албаније. Путник је затражио да му се одобри петомесечно одсуство за лечење, које му је краљ Петар Први Карађорђевић одобрио. Путник је преминуо 17. маја 1917. године у Ници, а ковчег са његовим посмртним остацима остављен је у цркви на Руском гробљу. Шестог новембра 1926. године на београдску железничку станицу стигли су посмртни остаци војводе Путника, скоро 10 година после његове смрти. Сахрана је одржана 7. новембра на Новом гробљу. На улицама којим се кретала погребна поворка налазила се буквално цела пријестоница. ГРАФИТИ

Почетком четврте офанзиве на Србију, Путник је већ био тешко болестан и није имао много удела у оперативним одлукама. Ипак, у околностима које су биле веома неповољне по Србију он је успео да организује повлачење српске војске преко албанских и црногорских планина, до албанског приморја. При чему је низом маневара осујетио намеру немачке Врховне команде да, у садејству с бугарским и аустроугарским трупама, опколи и уништи српску војску. Претходно су га савезници, погрешно проценивши ситуацију, онемогућили да офанзивом спречи Бугарску да ступи у рат на страни Централних сила. ГРАФИТИ

КОМАНДОВАО ВОЈСКОМ КРОЗ ЧЕТИРИ ОФАНЗИВЕ У Првом светском рату био је начелник штаба Врховне команде, све до погоршања болести 1916. године, када га је на том месту наследио генерал Петар Бојовић. Путник је командовао српском војском за време све четири непријатељске офанзиве на Србију. У Првом светском рату 1914. године вештим маневрисањем и груписањем главнине српских снага допринео је сламању надмоћних аустроугарских трупа у Церској и Колубарској бици. Његова одлука да напусти Београд и скрати фронт за време Колубарске битке била је пресудна, јер је српска војска добила време да се опорави и одмори. Препорођену српску војску повео је у офанзиву, која је нанела одлучујући ударац Аустроугарима код Сувобора, након чега је аустроугарска војска потиснута са територије Србије. ГРАФИТИ

Радимир Путник је реактивиран 1903. године после убиства краља Александра Обреновића и од тада је начелник Главног генералштаба, а министар војни од 1904. Он је руководио ратним припремама од 1906. до 1908, као и 1912. године. Захваљујући њему, српска војска је наоружана брзометним оружјем и тешком артиљеријом, утврђена је њена доктрина, повећан је и обучен резервни старешински кадар, отворене су официрске школе родова, обучено више генерација генералштабних официра, израђени су ратни планови и прописани поступци мобилизације. У Првом балканском рату Путник је као начелник Штаба Врховне команде знатно допринио победи српских армија у неочекиваном судару с турском војском у Кумановској, а затим у Битољској бици у октобру и новембру 1912. године. После Кумановске битке унапређен је у чин првог војводе српске војске. У Другом балканском рату 1913. правовремено је распоредио и припремио војску, предвидевши бугарски напад, што је било одлучујуће за тријумф у Брегалничкој бици. ГРАФИТИ

УЧЕСНИК СВИХ РАТОВА ОД 1876. до 1916. Путник је био учесник свих ратова Србије од 1876. до 1916. године. У два српско-турска рата од 1876. до 1878. командовао је Рудничком бригадом и Ветерничким одредом, јединицама које су се истакле у борбама на Јавору, Великом Шиљеговцу, Ђунису, око Пирота и у ослобађању Ниша, Врања и Гњилана. У српско-бугарском рату 1885. године Путник је био начелник Штаба Дунавске дивизије, а 1890. постављен је за помоћника начелника Генералштаба. Тада је у програм обуке старешина увео решавање тактичких задатака на Вишој школи Војне академије, у којој је предавао тактику и генералштабну службу. Команда над Шумадијском дивизијском облашћу Путнику је поверена 1893. године, али му је 1895. одузета. Он је 1896. године пензионисан под сумњом да сарађује са Радикалном странком. ГРАФИТИ

ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК Један од највећих српских војсковођа и творац модерне српске војске војвода Радомир Путник /1847-1917/, који се као сјајан стратег посебно исказао у балканским ратовима и у Првом светском рату, умро је 24. јануара 1917. године. Радомир Путник био је војник и војсковођа пуних 40 година. Војничко звање је стекао на Артиљеријској школи у Београду. Путник је два пута био начелник Главног генералштаба, пет пута министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у балканским и Првом светском рату. Он је творац модерне српске војске. У оквиру школовања и обуке официра увео је различите новине, укључујући и рјешавање тактичких задатака. Заједно са Живојином Мишићем, војвода Путник припремио је све ратне планове за балканске ратове и Први светски рат. ГРАФИТИ

ДОБРО ЈУТРО БРАЋО И СЕСТРЕ!!! ГРАФИТИ

Да подсетимо.... ГРАФИТИ

Српскога рода заштитнице.. Ако вас икада пут нанесе, обавезно идите у Чајниче. Посетите Чајничку Красницу и осетите благодат и љубав који људи тамо пружају. Дан који иза мене остаје, носим у срцу као благослов. Све је било са пуно љубави, од људи чије су речи и погледи зрачили добротом, до гостопримства које је мене и моју сестру дубоко дирнуло. Емоције су се смењивале са сузама, а све је водило ка оном светом тренутку: када стојиш пред Мајком Божијом, певајући управо њој. То није само извођење то је молитва, сусрет душе и светлости. Захвална сам Богу што ми је отворио пут да дођем,видим и запевам пред Чајничком Красницом!

Павлина Радовановић #православље@channelgraffiti ГРАФИТИ

16. мај 1999. Бомбардована трафостаница Рударско топионичарског басена „Бор“. Погођена су постројења „Југопетрола“, трафостаница у кругу смедеревског „Сартида 1913“, резервоар бензинске пумпе на зрењанинском путу. У Гори на Космету ракетирани су телевизијски репетитор, фабрика лековитог биља, фарма оваца и магацин хране. ГРАФИТИ