ГРАФИТИ - GRAFFITI
رفتن به کانال در Telegram
18+"ГРАФИТИ". Покушаћемо да кроз историју заједно са вама схватимо прошлост,садашњост и погледамо у будућност.Будућност, садашњост и прошлост су делови времена у коме оно што ми зовемо прошлошћу постаје садашњост или будућност и обратно
نمایش بیشترکشور مشخص نشده استدسته بندی مشخص نشده است
254
مشترکین
اطلاعاتی وجود ندارد24 ساعت
+67 روز
+2330 روز
آرشیو پست ها
Данас је годишњица од убиства седамнаестогодишњег Димитрија Поповића из Грачанице.
Убијен је без икакве кривице и повода, из ватреног оружја од стране малолетног Албанца.
Убиство Димитрија Поповића и његова трагична судбина један су од симбола страдања српског народа на Косову и Метохији по доласку међународних снага.
У ноћи 4. јуна, 2004 године Аљберт Краснићи и Љабинот Гаши, пуцали су рафално аутоматским оружјем из возила у покрету на српске дечаке испред киоска брзе хране у Грачаници.
Седамнаестогодишњи Димтрије Поповић смртно је страдао.
Тада, малолетни Краснићи осуђен је на девет и по година затвора. Одслужио је половину казне, а крајем јануара 2021. године, убио га је отац, након свађе у породичној кући у Приштини.
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Експлозија у Смедереву 5. јуна 1941. године
Тачан број погинулих никад није утврђен, предпоставља се да је реч о 4 000 цивилних жртава.
Више о Смедеревској Хирошими :
Представљамо Вам текст о разорној експлозији у Смедереву 5. јуна 1941. године, аутора Мирослава П. Лазића, вишег кустоса историчара Музеја у Смедереву.
Српска хероина Слађана Станковић
Слађана Станковић погинула је као добровољац на Косову и Метохији 5. јуна 1999, помажући рањеним саборцима. Четрнаест година касније Ниш се одужио једној од најхрабријих становница.
Једна од улица у Нишу носи име Слађане Станковић (34), која је као добровољац отишла у рат на Косово, где је погинула 5. јуна 1999. године. На овај начин Слађани се одужио њен град, а отаџбина коју је бранила постхумно јој је доделила орден заслуга у области одбране и безбедности.
Слађанина животна прича, како каже њена сестра Весна, сведочанство је о љубави, храбрости и хуманости какву умеју да покажу само ретки људи, јер се ова девојка латила пушке првог дана рата, док су се многе Нишлије скривале, страхујући од мобилизације.
ГРАФИТИ
Сунце и облаци се смењују, али се ред верника који чекају да се помоле над Појасом Мајке Божије у Храму Светог Саве не смањује. Они који сада улазе у светињу на Врачару у колони су око 10 сати.
ГРАФИТИ
4. јун 1999. Током бомбардовања СР Југославије, авијација НАТО пакта бомбардује војни аеродром Батајница, као и фрушкогорска села Бранковац и Чот.
НАТО је,наводно грешком,испалио пројектиле на део Ибарске магистрале код места Липље,уместо бомбардовања Љига. На срећу,ова грешка је сачувала велики број живота,али су пут и околина уништени.
#милосрднианђео@channelgraffiti
ГРАФИТИ
У нападу су повређена још два припадника међународних снага – један из оружаних снага Републике Ел Салвадор и један из оружаних снага Краљевине Шпаније.
Старији водник Милован Јовановић је рођен 6. јуна 1989. године у Краљеву. За собом је оставио супругу и двоје малолетне деце.
На служби у Војсци Србије је био од 10. децембра 2011, а у мировној мисији у Либану – од јануара ове године.
#вестисрбија@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Старији водник Милован Јовановић, који је био ангажован у саставу мировних снага Уједињених нација у Либану, преминуо је од последица рањавања изазваног падом пројектила на базу УН у којој су смештене мировне снаге, укључујући и део српског контингента.
Миловану Јовановићу је након рањавања пружена хитна медицинска помоћ у болници унутар базе, а потом је хеликоптером транспортован до универзитетског медицинског центра у Бејруту, где је преминуо око 4 часа по локалном времену, саопштило је Министарство одбране.
#вестисрбија@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Беседа
Обраћање команданта
Срета Малиновића,
пилотима 98. јуришног пука
пред борбено полетање
Аеродром Лађевци, 24.03.1999.
Синови моји драги, Тигрови 98. јуришног пука!
Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине,
летесмо и уживасмо у њеној лепоти из ваздуха.
Али данас, данас вас не водим на један такав лет,
данас вас водим на лет са којег се можда нећете вратити.
Можда је ово лет у смрт, али не обичну, већ часну,
са хиљаду километара на час. То је привилегија само нас одабраних.
И данас као необројено пута у нашој историји,
не наређује наша команда.
Србија нас зове анђели моји челични!
Иста она у којој проведошмо наше најлепше дане.
Србија зове!
Испод наших крила остаће наши градови,
наша деца, жене, мајке и очеви.
Не бацајмо љагу на наш образ,
нека вас води гесло са наше ратне заставе,
заставе 98. Јуришног пука:
ОТАЏБИНА ИЗНАД СВЕГА!
То гесло смо заједнички изабрали,
покажимо да нам је оно и на срцу.
Знам драги моји, да данас нема теже ствари на свету
него бити пилот ратног вазздухопловства.
Ни теже ни поносније!
Ја вам не могу обезбедити станове, веће плате, бољи живот.
Обезбедићу вам лет у вечну славу,
у коју ћу вас ја лично повести!
Зато за мном, крило уз крило као небројено пута до сада.
За част професије, за образ отаџбине.
НА АВИОНЕ!
ГРАФИТИ
Унмик је тада понудио 50.000 евра за сваку информацију о убиству трочлане породице Столић у Обилићу на Косову.
Тадашњи председник Владе Србије Зоран Живковић најоштрије је осудио убиство чланова породице Столић и затражио утврђивање одговорности институцијана Косову. Монструозно мучење, пљачкање и спаљивање троје људи само због чињенице да су остали да живе у својој кући, тежак је губитак и претња свим Србима и другим грађанима Косова и Метохије на које екстремисти упру прстом, наводено је у саопштењу.
Одговорни за убиства никада нису пронађени.
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
У мају исте године у Обилићу су спаљене две српске куће, а у селу Врбовац код Витине убијен је Зоран Мирковић.
Тамошњи Срби тада су говорили да су Албанци више пута тражили од породице Столић да прода кућу.
Овај злочин догодио се у тренутку када је припреман повратак 20 српских породица у Обилић.
Монструозно убиство трочлане породице Столић у Обилићу код Приштине натерало је 18 српских породица из тог места на очајнички чин: изгубивши и последњи трун поверења у међународне снаге које би требало да их заштите од дивљег дела већинског становништва Косова, мештани Обилића дошли су на идеју да, привремено, колективно напусте тај крај.
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Упућени у монструозне злочине ово подводе под закључак да је реч највероватније о фанатицима који су се већ "потврдили на делу". Или екстремистима, њиховим следбеницима, који су у знак застрашивања зарад даљег егзодуса Срба чинили злочине својствене муџахединима.
Столићи су сахрањени на православном гробљу у селу Црквене Водице код Обилића. Сахрани је присуствовало неколико стотина грађана, који су до гробља дошли у поворци која је кренула из породичне куће Столићевих. Поворку су обезбеђивале јаке међународне полицијске и војне снаге.
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Патолози су нашли и трагове скакања по несрећним људима и трагове удараца ципелом у пределу мошница и трбуха, а показало се да су им и јетра и унутрашњи органи потпуно разорени. Радмили су поломљене обе руке, а убијена је ударцем у потиљак. На Слободановој слепоочници била је видљива рупа пречника шест центиметара, настала од ударца тупим предметом. Љубинко је задобио више удараца ножем у пределу срца.
Након иживљавања над немоћним жртвама, терористи су запалили кућу у којој су убијени Столићи живели.
"Ако су страдалници вечерали око 21.30, ожиљци потврђују да су после убиства сатима наношени нови ударци", рекао је тада за Новости Добричанин.
Тврдњу о томе износи и први комшија страдалих Столића, Новица Столић.
"Успео сам да уђем у кућу прво јутро после злочина и видим њихова тела у локвама крви. Нисам одмах могао да разјасним, али ми је касније постало јасно да то нису могле да учине 'обичне убице'", додао је Столић.
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Слободан и Радмила Столић, стари око 80 година, и њихов педесетогодишњи син Љубинко, убијени су 4. јуна 2003. године у својој кући у Обилићу, у централном делу Косова. Да би прикрили трагове злочина, убице су запалиле кућу, али су полицајци Унмика пронашли доказе да су Столићи претходно убијени, пише Телеграф.
После обављене обдукције Слободана, Радмиле и Љубинка, познати специјалиста за судску медицину, проф. др Славиша Добричанин, заједно са страним колегама у обдукционом центру у Ораховцу, утврдио је да су страдалници мучени, потом убијени, а над њима је сатима вршен злочин, који указује и на могућности - ко би то могао да почини.
Судбина Столића један је од језивијих примера морбидне креативности терориста: педесетогодишњи Љубинко и осамдесетогодишњи Слободан и Радмила Столић, судећи према изјави патолога Славише Добричанина, убијени су неким тупим предметом, највероватније металном шипком. Старци су били у једној соби, а син Љубинко у другој. И сви голи до појаса.
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
4. јун 1992. 45 погинулих борaцa Тaктичкe групe "Ромaниjа", коjу су углaвном сaчињaвaли борци из Пaлa, a нa мучки нaчин, из зaсeдe, побили мусимaнски eкстрeмисти.
Тaктичнa групa у коjоj je, имaлa зaдaтaк, a послe договорa сa прeдстaвницимa муслимaнa о мирном пролaску кроз њиховa сeлa коja припaдajу општини Хaн-Пиjeсaк, дa довeзу хрaну, воду, нaфту и остaлe потрeбштинe и дeблокирajу 12 воjникa коjи су сe у то врeмe зaтeкли нa познaтом тeлeкомуникaционом обjeкту нa Зловрху, нajвeћeм врху Жeпскe плaнинe.
Муслимaни су тaj договор прeкршили и из зaсeдe у кaњону Будичиног потокa, уз обарање дрвeних стaбaлa коjим су прeпрeчили пут, нaпaднута је колона коja сe мирно крeтaлa прeмa Зловрху.
У припремљеној заседи убили су a зaтим и мaсaкрирaли 45 воjникa, нajвeћим броjeм сa Пaлa.
Крв млaдости сa Пaлa тeклa je Будичиним портоком. Нa jeдноj стрaни, причaли су прeживeли, чули су сe узвици Aлaху aкбaр, a нa другоj jaуци рaњeних и зaробљeних нaд коjим су сe нeљуди иживљaвaли.
Овaj срaмни и кукaвички „подвиг“, ничим изaзвaн осим што су у колони били углaвном Срби, зa коjи, знa сe, никaд нико ниje одговaрaо, приписуje сe Жeпи и Жeпљaцимa. Aго Поџић, коjи je у то врeмe кaо прeдсeдник СДA у Жeпи и жeпским крajeм вeдрио и облaчио, у свом днeвнику 1992-1993. зaписaо je дa су нaпaд извршили „горњaци“, a то ћe рeћи муслимaни сa подручja Хaн-Пиjeскa, док je „двaдeсeтaк Жeпљaкa добровољaцa било у рeзeрви, a Хaсиб Омaновић опeт побjeгaо“.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Расељавање Срба из Независне Државе Хрватске (НДХ) 1941. године спровођено је као део званичне усташке политике чији је циљ био стварање етнички чисте хрватске државе. Овај процес је реализован кроз систематско протеривање, одвођење у концентрационе логоре и присилно расељавање становништва у окупирану Србију.
Хронологија и фазе расељавања:
Јун 1941: На удару су се прво нашли солунски добровољци и њихове породице из Славоније и Срема.
Јул 1941: Уследило је хапшење и депортација православног свештенства, интелектуалаца, занатлија и трговаца из целе НДХ.
Август – октобар 1941: Организовано је масовно протеривање српског православног становништва кроз сабирне логоре (нпр. Цапраг код Сиска, Бјеловар и Пожега), након чега су транспортовани возовима у Србију.
Број протераних: У Србију је током лета и јесени 1941. године избегло преко 100.000 Срба, док се укупне процене крећу и до 200.000 расељених услед директног терора.
Након протеривања, сва покретна и непокретна имовина Срба је конфискована и додељивана хрватским и муслиманским насељеницима.
Процес организованог протеривања заустављен је у октобру 1941. године од стране немачких окупационих власти, након чега су усташе прешле на директно физичко уништење преосталог српског становништва у логорима смрти.
#усташе@channelgraffiti
#ндх@channelgraffiti
ГРАФИТИ
4. јун 1941. У Загребу, на састанку дипломата нацистичке Немачке и главешина усташке НДХ направљен је план о исељавању 200.000 православних Срба у Шумадију.
Ова политика је била у духу геноцида, планирана још у Ватикану 1930-их година.
#усташе@channelgraffiti
#ндх@channelgraffiti
ГРАФИТИ
