fa
Feedback
ГРАФИТИ - GRAFFITI

ГРАФИТИ - GRAFFITI

رفتن به کانال در Telegram

18+"ГРАФИТИ". Покушаћемо да кроз историју заједно са вама схватимо прошлост,садашњост и погледамо у будућност.Будућност, садашњост и прошлост су делови времена у коме оно што ми зовемо прошлошћу постаје садашњост или будућност и обратно

نمایش بیشتر
کشور مشخص نشده استدسته بندی مشخص نشده است
255
مشترکین
+424 ساعت
+107 روز
+2330 روز
آرشیو پست ها
Апокалипса-Венецуела ГРАФИТИ

Беба је спасена жива из рушевина у Ла Гваири, у једном од најдирљивијих тренутака од почетка ванредне ситуације изазване земљотресом. Према првим извештајима, особе које су успеле да изађу из срушене зграде успеле су да спасу дете пре доласка специјализованих спасилачких тимова. Дете је преживело и сада је ван животне опасности, Богу хвала. ГРАФИТИ

Земљотреси јачине 7,5 и 7,2 степена по Рихтеру погодили су Венецуелу. У земљи је проглашено ванредно стање, а обустављен је ваздушни и железнички саобраћај, као и настава у школама. Број погинулих у два узастопна снажна земљотреса расте из часа у час. Помолимо се за све настрадале!!! ГРАФИТИ

Косово вечно - Расиа “Косово вечно” није само песма она је молитва и сећање. Настала да дотакне и остане, као тихи глас који од‌јекује кроз време. Вечни подсетник страдања српских јунака, њихове храбрости и жртве који не бледи кроз историју. Музика: Сања Јанчић, Анђелија Стошковић, Нина Несторов, Катарина Несторов Текст: Сања Јанчић Аранжман: Небојша Брдарић ГРАФИТИ

ЦРНЕ ШАМИЈЕ „Црне шамије” су женска илегална организација која је током Другог светског рата у Србији имала неколико хиљада чланица, а нуклеус овог антифашистичког и антикомунистичког покрета чиниле су матуранткиње и учитељице из Крагујевца и околних села, којима су Немци у крвавој одмазди октобра 1941. побили најмилије, браћу, децу, мужеве. Покрет је добио име по црним марамама које жене носе у знак жалости за преминулима, а из првобитне идеје о освети родила се добро организована формација која се бавила обавештајним радом и прикупљањем оружја, хране и медицинског материјала за припаднике четничког покрета. „Црне шамије” су биле познате по дубокој конспирацији, а из илегале су изашле 1944. године, када су чланице ступиле у отворену борбу са окупатором и формирале Женски равногорски покрет санитета – ЖРОС. #црнешамије@channelgraffiti ГРАФИТИ

На данашњи дан 1991. године Словенија и Хрватска су, супротно уставу СФРЈ, једнострано прогласиле независност од југословенск
На данашњи дан 1991. године Словенија и Хрватска су, супротно уставу СФРЈ, једнострано прогласиле независност од југословенске федерације. Показало се да је то значило увод у грађански рат, за шта огромну одговорност, због повлађивања сецесионистичким тежњама, сносе и водеће западне земље, у првом реду Немачка, а онда и САД. Прва држава која је признала сецесију био је Ватикан. ГРАФИТИ

Кад срце верује, Бог увек делује ДОБРО ЈУТРО БРАЋО И СЕСТРЕ!!! ГРАФИТИ

Из окупиране Краљевине Југославије је у нацистичке логоре у Норвешкој послато хиљаде Срба мушкараца узраста од 16 до 60 година, различитих професија: земљрорадници, сточари, мајстори, учитељи, возачи, железничари, дрвосече, адвокати, трговци и др. Било их је из готово свих србских земаља: Босне, Баније, Кордуна, Славоније, Војводине... одатле их је било највише, али такође било је из Шумадије, Лике, Херцеговине, Подриња, Црне Горе, Драгачевског и Власинског краја итд. А градови и места одакле је било највише логораша, били су: Сарајево, Кикинда, Београд, Ниш, Горњи Милановац, Сјеничак, Новска, Бијељина, Рогатица, Меленци, Соколац, Загреб... Делимични списак од 900 имена налази се на посебној страници сајта, од чега је њих 750 убијено за само 120 дана током 1942. године. Пошто је Кордунаша било највише они су често певали стихове, песме старе више од 100 година: "На Кордуну гроб до гроба, тражи мајка сина свога" на шта је један од логораша из Сарајева то модификовао и уместо Кордуну убацио Бејсфјорду. Тако су остали логораши прихватили нову верзију песме и тако тужно певали, јер се често дешавало да тамо логораши гледају убијање својих блиских рођака. #немачкизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

Поред тога вршена су и масовна стрељања. Током посете 13. јула 1942. године северне делове Норвешке посетио је Јозеф Тербовен
Поред тога вршена су и масовна стрељања. Током посете 13. јула 1942. године северне делове Норвешке посетио је Јозеф Тербовен, главнокомандујући свих немачких снага у Норвешкој. Посетио је и Бејсфјордски логор. Он је донео паклену одлуку да се ликвидира свих 287 логораша који су били у болесничким баракма. О том монструозном наређењу нико сем логорске команде није био обавештен. Стрељања су обављена од 17. до 19. јула 1942. године. Извођени су у групама по двадесетак људи. Једна повећа група од седамдесетак логораша у болесничким баракама није хтела тек тако да се преда и забарикадирала се, па је логорска команда донела нову одлуку, да се те бараке запале. Немачки официр Франц Де Мартин је са куле командовао целом операцијом. Два дана су димила згаришта. О томе не постоји неки писмени документ, већ је то наређење за масовну ликвидацију дато усмено, на лицу места. Преживели логораши су морали својим сународницима да копају јаме. #немачкизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

Срби и остали интернирици су у ове крајеве доведени јер је требало да се ураде путеви и пруге до Шведске (која је била званично неутрална), јер се рачунало да ће тако моћи лакше да се узимају рудна богатства: гвођже, никл, олово... све оно што је требало да помаже немачку ратну индустрију. Али истовремено и да буде лакши довоз људства, наоружања и опреме у случају одбране од СССР-а... Затворенике су водили преко планинског венца Бјернфјел, а истовремено су их тамо убијали и сахрањивали у масовне гробнице... тако да је то узвишење понело назив Брдо смрти.. Убиства затвореника у Бејсфјордском логору су била готово свакодневна. Према за сада познатим подацима око 750 Срба логораша их је убијено за 120 дана колико је постојао логор, што значи да је дневно убијано у просеку више од шест. Заправо смртност овог логора у Бејсфјорду је била изнад 83 процената, што овај казамат сврстава у најсуровије логоре, не само на тлу Норвешке, већ и Европе током Другог светског рата. Логораши су често тучени кундацима, бичевима, жицама, или неким тупим предметима, али и пуцано је на њих из пушке, пиштоља, ако би неко покушао да побегне. #немачкизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

Бејсфјордски логор је носио званичан назви: "Концентрациони логор I Нарвик - Бејсфјорд". Логор је изграђен на узвишици са јед
Бејсфјордски логор је носио званичан назви: "Концентрациони логор I Нарвик - Бејсфјорд". Логор је изграђен на узвишици са једном заравни, поред реке. Са западне и јужне стране налазила се шума и стрмине. Логор је стручно рађен за 2.000 затвореника тј. планиран по немачким стандардима, са високом оградом три метра и бодљикавом жицом. Логор је због тога што друга група из Аустрије није дошла, онда преграђен са жицом. Тај други део је намењен за норвешке стражаре Хирде. Интернирце су сместили у седам барака са креветима. Док су још три бараке предивђене за кухињу, радионицу и перионицу. Постојала је још једна барака као магацин. За све логораше било је предвиђено три пољска клозета. Логор је имао седам високих стражарских купола, а на свакој куполи био је митраљез и два рефлектора. Прекопута логора налазиле су се бараке немачке команде и канцеларија. На уласку у логор је писало на немачком језику: "Mit fleissige Arbeit - Weg in Freiheit"... што би у циничном преводу значило: "Марљивим радом - пут у слободу". #немачкизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

Према непотпуним проценама постојао је неки списак од 750 Срба који су убијени у четири месеца постојања Бејсфјордског логора... Око 150 преживелих Срба се само вратило у отаџбину 1945. године. Неколицини озлоглашених стражара и управника овог казамата смрти је суђено 1945. године пред Војним судом у Београду и углавном су добијали пресуду смртна казна. Али и пред норвешким цивилним судом, где су добијали благе казне. Норвешка Влада је педесетих година 20. века у градићу Нарвик, направила Ратни меморијални музеј, где су урађене две поставке, једна за логоре, а друга за борбу норвешких родољуба против Вермархта. Трагична судбина два народа: норвешког и србског је после Другог светског рата навела преживеле да оснују Друштво пријатељства, са седиштем у Нишу и Нарвику. Поред овог Бејсфјордског логора, у општини Нарвик је постојао још један нацистички логор Овре Јарнван, а у целој Норвешкој према проценама 40 логора укупно. Бејсфјордски логор је важио за најсуровији логор у северном делу Европе. #немачкизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

24. јун 1942. У Норвешку стигао први контигент 2.613 србских логораша у луку Нарвик, где су их под јаком стражом припадници С
24. јун 1942. У Норвешку стигао први контигент 2.613 србских логораша у луку Нарвик, где су их под јаком стражом припадници СС јединица спровели у логоре: Бејсфјорд и др. Логораши су радили тешке физичке послове на опасним теренима, а циљ Немаца је био да се они не врате у отаџбину, већ да тамо умру. Логор: БЕЈСФЈОРД Логор у Бејсфјорду је био један од нацистичких концентрационих логора на терирторији окупиране норвешке краљевине у близини градића Нарвик за време Другог светског рата. Од Београда Бејсфјорд је удаљен око 3.300 км. У Норвешку је од 1942. до 1945. године са подручја окупиране Краљевине Југославије насилно одведено око 4.000 Срба узраста 16-60 година са циљем да граде путеве за потребе немачког Трећег рајха, распоређени у чак 24 логора. Срби логораши су у овом логору имали сурове услове, а дешавало се и да сами нацистички стражари направе масакр над заробљеницима. Прва група заробљеника у овај логор је стигла 24. јуна 1942. а логор је затворен 24. октобра 1942. године. Тачно 120 дана је постојао. #немачкизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

ДОБРО ЈУТРО БРАЋО И СЕСТРЕ!!! ГРАФИТИ

Лане Гутовић 1975-окупација #окупацијакосова@channelgraffiti ГРАФИТИ

23. јун 1785. - Турска војска скадарског везира Махмуд паше Бушатлије продрла у Цетиње, где паша није поштедео ни манастир ко
23. јун 1785. - Турска војска скадарског везира Махмуд паше Бушатлије продрла у Цетиње, где паша није поштедео ни манастир који је крајем 15. вијека саградио Иван Црнојевић. Манастир у којем је била прва штампарија Јужних Словена, 1786. обновио је владика Петар Први Петровић Његош. У њој су од 1493. штампане ћириличне књиге, укључујући "Октоих првогласник". ГРАФИТИ