Огњило

Шта заиста повезује Винчу, Жрнов и манастир Раковицу? Управо то питање одвело нас је на падине Авале, испод некадашњег Жрнова и у долину Болечице, где смо открили трагове који сведоче о хиљадама година живота на овом простору. Када се сви они сагледају заједно, постаје јасно да је подножје Жрнова много више од још једног археолошког локалитета. Са нашим водичем Миланом Стевановићем обилазимо Манастириште, старе изворе, остатке древног насеља и места која ретко ко данас помиње. Не тврдимо да смо пронашли коначне одговоре. Овај крај стварно заслужује много више пажње и ако ова емисија покрене нова питања и даља истраживања, онда је наш циљ испуњен. https://youtu.be/rBZgxbBeisw

Да ли сте знали да су Срби још од незнане прошлости небеску мапу читали као сопствено двориште? У народним песмама и календарима сачуване су „Велика кола“ и „Мала кола“ – две групе по седам звезда које су водиле ратара као светлећи плуг, „Даница“ што буди дан, „Стојна“ (Северњача или Поларка) која „држи“ небо, и Влашићи, седам „чобана“ што надгледају сточарску годину. Драган Јацановић показује да је епика чувала тачне датуме сетве и жетве шифроване у стихове, док је Ненад Ђ. Јанковић забележио како се по Сиријусу – Воларици – одређивао почетак јесењe пашe. Наше данашње истраживање потврђује да су ови „звездани обрасци“ били поуздана народна навигација много пре компаса и календара: небо је било први српски уџбеник астрономије који смо тек данас почели да читамо изнова. Објава је заснована на књигама Српско календарско знање у епској народној поезији Драгана Јацановића и радовима др Ненада Ђ. Јанковића. Погледајте емисију на јутјуб каналу Огњило https://youtu.be/yHoQ0v4H1SA

Душан Илић анализира нерешено историјско питање улоге Светог Саве у повратку Бугарске цркве у православље. Исечак из нове јутјуб емисије Огњила – Разговор са Душаном Илићем о једном од најосетљивијих питања српске историје и црквеног живота – историјском наслеђу Српске православне цркве, положају Охридске архиепископије и последицама признавања Македонске православне цркве.

Вековима су бројне књиге, речници, повеље наш језик називали илирским. Данашња "наука" нам то објашњава некаквом модом али када се ствари детаљно проуче јасно је да то уопште није тако. У новом тексту сакупили смо на једном месту велики број историјских извора – од 16. до 19. века – који сведоче о употреби имена „илирски језик“. Истовремено, представљени су укратко и старији извори, као и савремена археогенетска истраживања. Ако вас занима како су стари писци, лексикографи и државни документи називали србски језик, прочитајте цео текст на нашем блогу. Ово је почетак истраживања радићемо и на другим називима које су страни хроничари користили за Србе. https://ognjilo.com/lirski-je-srpski-jezik/

Вуна је вековима била један од најважнијих материјала у животу српског народа. Од ње су се правили одевни предмети, постељина, покривачи и многи предмети без којих је некадашње домаћинство било незамисливо. У овој емисији доносимо предавање Жељка Утвара, снимљено у Брајковцу, посвећено употреби, значају и симболици вуне у српској традицији. Кроз старе занате, народно искуство и сачувана предања откривамо зашто је вуна била много више од обичног материјала. Погледајте целу емисију на нашем јутјуб каналу https://youtu.be/9y1Z0qz4lVo

Прстен са грифоном и огњилима – изузетна комбинација наших симбола. Грифон, као чувар и симбол снаге, симбол ратника из доба средњовековне Србије и Огњила, један од најпрепознатљивијих знамења нашег културног наслеђа, нашли су се заједно на једном прстену чије нас порекло и даље оставља без одговора. Сетимо се само бројних грифона у нашем наслеђу од грбова Северних-Лужичких Срба и Вандала па до грифона из Студенице, Дечана, Светих Арханђела, а нађен је и грифон под Острвицом у цркви где и споменик витеза Жарка! Овај примерак налази се у приватној колекцији, а место његовог проналаска, нажалост, није познато. Управо зато многе појединости о његовој старости, намени и историјском контексту остају отворене за даља истраживања. Ипак, без обзира на непознато порекло, овај прстен представља изузетно занимљив предмет који сведочи о богатству и сложености симболике на нашим просторима. #грифон #српскисимболи #Огњило #огњила #оцила

У овом разговору са Радованом Дамјановићем полазимо од приче о Жрнову, али нас она води много даље – ка старим предањима, заборављеној историји, тумачењу топонима и питањима која и данас изазивају бројне расправе. Овога пута улоге нису биле строго подељене. Поред наших питања, питања је постављао и сам Радован, па је разговор често попримао облик заједничког истраживања тема које већ деценијама изазивају расправе и различита тумачења. Да ли је Жрнов био много више од обичне средњовековне тврђаве? Шта нам о њему говоре извори, а шта народно памћење? И колико су нека питања о нашој прошлости и даље отворена? Књиге Радована Дамјановића се поручују код аутора на телефон: 064-15-80-491 Искрено се захваљујемо realtimestudio.rs на уступљеном простору, гостопримству и несебичној помоћи, без које реализација овог разговора не би била иста. Погледајте емисију и поделите своје мишљење у коментарима. https://youtu.be/p5wgsNBPU-U

Ускоро на Огњилу – Радован

Ново издање „Жрнова“ Радована Дамјановића. Већи формат, квалитетније фотографије и тројезично издање које доноси причу о једном од најзначајнијих утврђења нашег простора у још бољем облику. Поручивање директно код аутора: 064 15 80 491

Видовдан је дан када се све види — празник који спаја наше најстарије традиције, историју и памћење народа. Некада није био везан за 28. јун, већ за најдужи дан у години, а управо на тај дан одиграли су се многи пресудни догађаји српске историје, много више него што би то могло бити случајно. Поводом Видовдана припремили смо посебан попуст на издања Огњила: 📚 Комплет Зборника Огњило — 6.000 → 5.500 📚 „Заблудници српске историје“ — 1.500 → 1.400 📚 „Древни народ Срби“ — 1.920 → 1.700 📚 „Велика подвала Лукавога“ — 1.600 → 1.500 https://ognjilo.com/vidovdanski-popust

"Чувени проналазач, „отац радија“, Никола Тесла, по рођењу Србин, изјавио је да се са 76 година осећа одлично и да намерава да доживи 140 година, као и многи његови преци у Србији. Тесла, као и Едисон, не спава више од 5-6 сати ноћу. Иде на спавање у 5:30 ујутру и поново је на ногама до 10:30 ујутру. После Едисона, Тесла се сматра највећим проналазачем. Сада ради на новим открићима која ће револуционисати животе целог човечанства." Ово је кратак текст објављен у Руским емиграционим новинама Рассвет од 17. јула 1933. издаваним у Чикагу. #НиколаТесла #Срби #дуговечност

ОГЊИЛО можете подржати и донацијама у криптовалутама. На тај начин помажете да наставимо истраживања, теренски рад, снимања и прикупљање сведочанстава о српској историји, традицији и култури. Наш циљ је да прошлост представимо аргументовано и истинито, ослањајући се на изворе, народно предање и живо наслеђе које још постоји широм српских земаља. Иза сваке објаве стоје путовања, обиласци тешко доступних места, разговори, читање старих текстова и настојање да сачувамо оно што се често заборавља. ОГЊИЛО неће уцењивати своје пратиоце нити закључавати садржај иза претплата. Све што радимо доступно је бесплатно и тако ће остати. Свака помоћ је искључиво добровољна и представља подршку да овај рад остане независан и истрајан. 🌟 Хвала свим добротворима који помажу да се овај рад настави. 💸 BTC (Bitcoin): bc1qsdmsfmamwp5phdwn43jt66y3n6an03xdyl5x5r 💸 ETH (Ethereum): 0xBBEc68E9f36F7938D49ECc0d87B32aAB696226C4

Срећна слава свим свечарима. Ђурђевдан је у народу одувек познат као почетак новог лета, а и само име Ђурђевдан говори то исто јер је корен имена Ђорђе, односно Ђурађ у Јари, а то је сунчева топлота која од данас побеђује зиму. У српским епским песмама сачувана је прича о Светом Ђорђу који убија аждају – страшно крилато чудовиште које је терорисало град Тројан. По предању, житељи тог града су, да би умирили звер, приносили младе девојке као жртве. Када је дошла на ред ћерка тројанског цара, појавио се Свети Ђорђе и избавио је из чељусти немани. Ова легенда забележена је у бројним варијантама широм српских земаља, често повезана са неким локалним језером или водом. На слици је приказана најстарија позната штампана верзија, објављена у Летопису Матице српске из 1840. године. Посебну вредност овом предању даје подударност са једним древним извором – описом из I века пре нове ере који доноси грчки историчар Диодор са Сицилије. Он, описујући пут Аргонаута, бележи истоветну причу: краљ Лаомедон из Троје изневерио је обећање дато богу Посејдону, који му као казну шаље морско чудовиште. И у овој причи, млада принцеза бива изабрана као жртва, али се појављује јунак и спашава је. Једина разлика је у имену јунака – уместо Светог Ђорђа, ту се јавља Херакле. Ипак, како је познато да су Грци често мењали почетно словo „Ј“ у „Х“, овде се може препознати дубља веза: тако Јелини постају Хелени, Јерина Хера, а Херакле врло вероватно води порекло од Јеракла, односно Јарила – древног словенског божанства плодности и ратничке снаге. Јарило, као митолошки претходник Светог Ђорђа, носи сличне атрибуте и функцију – борац против зла и заштитник народа. Занимљиво је и поређење са египатским Хорусом, који је у уметничким приказима често представљан како побеђује чудовиште налик крокодилу или аждаји – управо као Свети Ђорђе на коњу, са копљем у руци.

Доситеј Обрадовић је саставио прву азбуку "Албанцима" „море калуђеру”, одговоре ми, „не чуди се ти томе; ми смо са Сербљи један род и племе у старо време били!” Из Живота и прикљученија „Ја сам већ могао доста добро албанески говорити. Њихов је језик прост и зато ласно се даје научити; а с нашим словами пише се колико да су за њега начињена. И тако сваки дан бих писао по који разговор и наизуст изучио. Томе се Албанези чуђаху и радоваху, видећи, што никад пре тога нису вид’ли, да се и њихов језик тако лепо даје писати. Ја сам наблизо две године после тога у Венецији познао некога попа Теодора, учитеља мосхополскога, који је и на штампу издао био нешто албанески с греческими словами; али с овима не може се ни трећа част тако писати као са славенскима, зашто у Греков нема слова за изговарати жа, ча, ша и ћа, а ово је све неотложно за албанески како год и за славенски нужно. Ово прилажем овде зато, ако се по случају ко нађе да прорече да ће с временом албанески како год и влашки народ с славенскими словами књига на свом имати језику, такови человеческому роду доброжелатељни прорицатељ нека се нимало не боји, но нека слободно то пожелатељно опште добро предсказује и прориче. Вешт је то такова која се природно и ласно исполнити може и хоће кад се бог смилује на ону храбру нацију и на оне прекрасне земље. ... Kaко је мени мило било од исти[х] Албанеза чути да говоре: „Ko Сербијом облада, тога ћемо и ми за нашега владетеља признати, зашто серпски краљи и наши су били.“ Недалеко од Хормова на[х]оде се нека прекрасна поља која Албанези не зову другојаче него „Лепажита.” Питам и[х] ја шта то значи? „Не знамо“, | кажу ми, „то је име поља.” А кад им ја то изјасних, казујући им да је серпска реч, „море калуђеру”, одговоре ми, „не чуди се ти томе; ми смо са Сербљи један род и племе у старо време били!” #Огњило #Доситеј Новије издање стране 76-79 https://skolskabibliotekassnb.files.wordpress.com/2015/01/dositejobradovic-zivot_i_prikljucenija.pdf Старо издање, дигитална библиотека, Писма Доситеја Обрадовића као продуженије Живота и прикљученија из 1833. стр 40-41 http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=4331&m=2#page/54/mode/2up