Политика

Договор условних побједника 30. августа 2020. године о конституисању нове Владе ће, прије свега, значити суочавање са самим собом да би се идеја уопште остварила. За собом треба оставити: сујете, освете, антимудрости, нетактичности и грубе грешке које су сви, без изузетка, направили. Међусобни конфликт треба свести на минимум, а све силе бацити на мудро и тактично пацификовање и избалансирано сатирање моћних полуга Ђукановићевог режима политичког криминала и сатанизма, укључујући његове пропагандистичке але и вране које ће да врисну до неба ако се нова власт формира. Сви политички субјекти који чине "условне побједнике" морају схватити да се сада налазе у дубоком политичком минусу и да је народ огорчен њиховим досадашњим политичким понашањем и дјеловањем које није било рационално. Како ће се нова власт формирати треба им оставити да рјешавају како знају и умију. Нико им се у тај посао неће мијешати нити савјете давати јер су у досадашњем периоду показали превелику политичку алавост и неадекватност да би им, таквима, сугестија уопште помогла. У току конституисања нове власти имаће жестоки удар Ђукановићевих сателита и медија, као и покушај његовог окружења да амбасаде Квинте убиједе да се поремети било какав договор. Што се тиче непартијске јавности, која је најбројнија, она ће на сваки погрешан потез било ког политичког субјекта бурно реаговати. За народ је кључна ствар економија, шта ће по том питању нова власт понудити, јер је народ далеко од могућности да добије "мјеста по дубини" која партије резервишу искључиво за своје апаратчике. Добијање избора у Подгорици је кључни задатак свих партија, јер се послије евентуалног пораза Ђукановићев режим дефинитивно шаље у прошлост без било какве могућности да може направити било какав конфликт који би могао дестабилизовати државу. А до тада, морају се почети добијати медијске битке против његових медија, који ће у наредних пар мјесеци све урадити да би се направио крупни грађански конфликт а сви актери будуће власти темељно компромитовали у очима Запада и јавности. Укратко, многе им препреке треба савладати, а прије свега препреке које носе у себи.

Када сам прије петнаестак дана јавно изнио да имам информације о договору Демократа са ДПС -ом о обарању Абазовићеве Владе, знао сам да су оне прилично поуздане, али сам се истовремено надао да ће аргументација коју сам изнио против таквог договора помоћи руководству Демократске Црне Горе да одустане од таквог наума. Коначну потврду да су моја надања илузорна добио сам јуче, посматрајући гестикулацију ДПС - јуришника Предрага Бошковића у Скупштини, док је на самом почетку засиједања славодобитно најављивао пад Владе. Дакле, Бошковић је ЗНАО да Влада пада, без икакве сјенке сумње која би прекрила ту чињеницу, која проистиче из договора који је, по свему судећи, био чврст. У том смислу, ако говоримо о фингирању у политичким процесима у потрази за неким рјешењем, можемо рећи да се оно испољило прије свега од стране Демократа, које су најављивале да ће одлуку о начину гласања донијети током саме сједнице, док су је заправо донијеле знатно раније, у договору са ДПС -ом. Зашто толико инсистирам на томе да је одлука Демократа, а уз њих и двије мање партије из некадашње коалиције "За будућност Црне Горе" била погрешна? Из једноставног, толико пута изреченог и прежваканог разлога, али сурово истинитог: гласало се за иницијативу мафијашке партије која је тражила пад Владе због потписивања Темељног уговора са СПЦ! У политици је форма битна колико и суштина, и политичари се не смију претварати да, зависно од ситуације, таква форма постоји или не. А шта нам формално казује јучерашња сједница Скупштине: мафијашка странка ДПС је оборила Владу коју је до тада подржавала, зато што је та Влада потписала Темељни уговор са СПЦ, а у таквом обарању извршне власти руку јој је пружила странка чији су гласачи, највећим дијелом, вјерници СПЦ. С обзиром на текст иницијативе ДПС -а о смјени извршне власти, можемо закључити да је јуче у Скупштини изгласана једна антицрквена и антисрпска иницијатива. То су чињенице, и колико год се неки политичари трудили да их замагле и прикрију - са чињеницама није лако ратовати. Мислим да ће јучерашњи чин скупо коштати Демократе у политичком смислу, тј. у могућем одливу бирачког тијела. Бирачко тијело, макар оно традиционално састављено од вјерника и поштовалаца Цркве, неће разумјети нити прихватити обарање Владе, каква год она била, због потписивања Темељног уговора. Утисак је да су Демократе по сваку цијену Абазовићу жељеле да врате "мило за драго", што у некој карактеријалној равни може бити и разумљиво - али што ставља у други план више политичке циљеве и демократизацију друштва. Наиме, јуче је пропуштена идеална шанса да се припреми терен за организацију првих слободних избора у Црној Гори. ДПС је такву шансу "сервирао на тацни" - партије побједнице из 30. августа 2020. имале су непоновљиву прилику да кроз реконструкцију постојеће и стварање неке врсте Техничке владе организују слободне изборе и одстране ДПС из свих управљачких процеса. Јасно је да оборена Влада у техничком мандату не може ваљано одрадити тај посао. Поменута стратегија поновног обједињавања побједничких коалиција водила би брзом нестајању мафијашке партије са политичке сцене и демократизацији наше државе. Но, партијске сујете су надвладале такав виши циљ, због чега ћемо изгубити још драгоцјеног времена у борби за слободу.

null https://youtu.be/yeN6jB0lnM0

Упркос жестоком негодовању Драгињиних и Милових комита, најзаосталијих дјелова ДПС-а у нестајању, антисрпских структура у мањинским странкама, Бечићевих демократа, Милачићевих праваша и Даниловићевих уједињених, Медојевићевих пропалих прогноза и прогнозера, те њихових истомишљеника у влади (Р. Кривокапић и Р. Коњевић), влада Црне Горе је потребном већином гласова усвојила нацрт Темељног уговора између Црне Горе и Српске Православне Цркве чиме је испуњено очекивање већинског дијела Црне Горе. Док јак вјетар и киша улицама разносе њихове пропале наде, увреде и нервозу, народ очекује даље активности владе на извођењу наше државе из кризе у којој се нашла. Срећно било и идемо даље! ❤️ Запрати t.me/srpskacast

Од 1054. у Нови век улазимо са Турцима, али са Црквом и нацијом коју је та Црква створила. Нација је сасвим друге врсте него оне европске које је стварала држава, о чему говори Хегел. То је интересна, а не духовна нација. Данас је на делу нови светски поредак и тежња за јединственим тржиштем у којем неће бити границе ни за једног бизнисмена, без обзира на то чији је грађанин. Ако ступимо у Европу овде ће се продавати без царина амерички кукуруз или амерички парадајз који ћемо моћи да шутирамо по земљи јер неће иструнути. Заузврат добићемо уништену домаћу пољопривреду. Јединствено тржиште претвара у јединственог власника света ону државу која буде владала. Тада ћемо изгубити сваку могућност да постојимо као нација, уништиће нам сељаштво, село, породице, парохије. Ми морамо да обновимо СПЦ у којој је литургија највиши ауторитет, а православна заједница литургијско парохијска. (Жарко Видовић, „Логораши су последња српска национална елита“)

Прошле године, на данашњи дан, на свечаном отварању међународног научног скупа посвећеног Светом Василију Острошком, честитао сам присутнима Дан побједе над фашизмом, истичући потребу да наш српски народ, као онај који је имао два антифашистичка покрета отпора, не заборави да су оба идејно супротстављена покрета дала свој допринос у слому чистога зла. Послије тога сам добио једну врсту протеста и "лекције". Наравно, са десна. Поштовао сам и поштујем успомену на ужасе терора који се десио након 9.маја над српским народом, али сам сматрао - и данас сматрам - да вишеслојно освјешћавање трагедије сваке од наших породица и цијелог нашег народа не смије да потисне и избрише осјећај епохалног заједништва народа који је побједио тада и који је једиснтвен и данас, од Бање Луке до Владивостока. Уосталом, народ који је деценијама заборављао непрегледне жртве фронтова, логора и јама како би живио у државама које су му други пројектовали мора наћи начина да истовремено памти све своје жртве, али и да не дозволи да му сјећање на братоубилачки мрак не уништи јединство у оном најважнијем - јединство у Завјету и опстанку, у памћењу Смисла за који је свака српска жртва живјела и умирала. Да само јединствени, сабрани, са свијешћу о несаломивом јединству народа можемо да опстанемо данас најбоље свједочанство јесте наша Република Српска која је настајала тако што смо нашли мјеста и начина да се на Козари поносимо НОБом али у Херцеговини- да се поносимо ЈВуО, тако што су официри ЈНА и војници и старешине које је ковала борба, а који су баштинили насљеђе ЈВуО били у једном строју. И данас су, чини се, Српска и Русија, ма колико несамјерљиве величином, свјесне значаја жртве дједова и свјесне дејствовања истих фактора против којих смо се борили и тада. Разарати јединство тог великог народа данас значи сврстати се на страну сила побјеђених 1945. Нама је зато данас потребно лијечење од титоизма, а не негирање жртве Срба који су погинули у партизанима, управо као што нам све данас показује колико је илузорно било и савезништво са будућим НАТО силама и очекивање ЈВуО да ће њихова жртва бити поштована код "идејних" савезника. Зато: не рехабилитација титоизма и оправдање натоизма већ славље жртве људи који су нам дали да уопште опстанемо и да сачувамо образ. То је она предками дана(я) мудрост народна(я)... Зато: увијек и заувијек - сретан Дан побједе над фашизмом! Хвала ђеду - и прађеду - за побједу! Пише: О. Дарко Ђого Политика

Именовањем Кентере др Сава за в.д. директора АНБ, наставља се опасна идеолошка деструкција, иначе трагично порозних, институција црногорске демократије од стране нове, хибридне, ДПС Владе. Вољом, дакле, премијера ДПС Владе, човјек чији је највећи професионални домет дифамација профила са друштвених мрежа и креирање "црне листе", већ од сјутра добиће акредитиве који му дају за право да своје идеолошке и политичке неистомишљенике и званично прогласи државним непријатељима, са свим консеквенцама које иду уз такву ознаку. Тек сада спискови које је помињао Абазовић др Дритан добијају своје право значење, као и данас најављено окретање "новог листа" у АНБ-у.Нема сумње да је премијер ДПС Владе, Абазовић др Дритан у лику Кентера др Сава, извајао свог џепног "сенатора Макартија". Наиме, први дужносник АНБ - упркос противљењу 6 министара часног СЕНЕПЕА и нарочито гласном уздаху Василија Лалошевића - постао је пређашњи оснивач тхинк танка НВО Атлантски центар, који своје активности спроводи кроз три центра: Дигитални форензички центар, Центар за борбу против тероризма и насилног екстремизма и Центар за међународне односе. Након данашњег именовања - сумње нема - овом конгломерату придружиће се и Агенција за националну безбједност. Марта мјесеца ове године, Кентера др Саво у идеолошко-политичком памфлету "Сјенке Украјине над Црном Гором" - претенциозно названом "Студија ДФЦ-а" - као кључне унутрашње пријетње безбједности Црне Горе идентификује постојање и дјеловање Демократског фронта, Српску православну цркву, појединце, ине политичке субјекте и медије, третирајући их као канал српско-руског утицаја. Постоји специфичан тренутак у политичким и друштвеним превирањима када се комично-гротескна баналност одређених представа упризори као повод историјске трагедије читавог једног народа. А то је баш тренутак, ситуација налик овој, када потпуно произвољна и грантовима награђена денунцијација "руских агената" за Кентеру др Сава постаје "државни посао". У духу афоризма Карла Крауса: имамо ситуацију која је трагична али не и озбиљна. Пише: Мићун Милатовић Политика ✅

Work and travel. Политика

Каква неопростива заблуда вајних аналитичара; захтијевају од Русије кристализацију руске идеје док је у рату за опстанак - окружена спољњим и инфилтрирана нимало безазленим унутрашњим непријатељима. Основа руске идеје су ријечи монаха Филотеја уклесане у темељ њеног монархистичког и империјалистичког битија, као и архетипска максима грофа Уварова. Међутим, захтијевати сада од Русије да се бави формом идеје је несувисла имагинација неупућених пуританаца који не знају ништа суштински о Русији - нити препознају главне токове руског буђења. Не може се сматрати озбиљном аналитиком и бављење сакралном геополитиком чланкописи који у фокус рата континената стављају војничко играње симболима. Све бива јасније ако је то директива партије због уношења још веће конфузије и дефетизма у српском односу према Русији. Политика ✅

Увијек сам волио да слушам професора Богољуба Шиајковића - од студентских дана до посљедњих његових предавања код нас. Једна од његових најважнијих серија предавања била је она о философији, смислу и моћи. Својеврстан "увод у политичку философију", али на нивоу на коме ријетко ко од наших политолога, па и философа говори о феноменима човјековог постојања и полисног/политичког заједништва. Једно од најједноставнијих начела која су ми се урезала у памћење јесте оно о дјеловању моћи и њеном легитимисању: начело је једноставно - ако имате двоумице око тога шта је истински карактер једне структуре, погледајте њене ефекте. Шта су посљедице њеног дјеловања. Како она третира политичку заједницу која јој је повјерена. Ако је третира као колонију - власт тј. моћ је колонијална, па нам чињеница да су имена тих носиоца власти "наша" дозвољава да такву власт назовемо ауто-колонијалном. Ако се човјек који обавља неку функцију понаша као да управља оним заједничким - може се он презивати и Мајендорф или Шмеман, његова судбина, биће и будућност већ су заједнички тј интегрисани у оно чему служи. Зато су и двије велике културе - руска и српска - биле у стању да привуку и интегришу и потпуне или дјелимичне "странце", док се данас дезинтеграција (политичка, али најприје врједносна) обавља преко "наших". Историја не познаје нашу вољну наивност којој често прибјегавамо ("најбоље је ништа не знати" и "најбоље је да се ништа не зна ни о ономе што мислиш."), већ само коначне резултате који су увијек резултати суштине једног процеса, а не декоративних манифестација. За отпор и преживљавање, па и за увећавање духовног хоризонта и материјално благостање једног народа важно је да поље заједништва остане неупитно, а не да се увијек празни манипулативним техникама политичке комбинаторике. Оно што ће бити не зависи од представа, већ од садржаја живота: лаж може да прикрије и гријех и врлину другог човјека, али не може да их замијени. У том смислу битанга која држи говор о светости палих јунака, иако је сам побјегао са фронта и обогатио се на костима оних о којима говори, у функционаллном смислу апослутно је идентичан противничком војнику: противнички војник је пуцао, из својих разлога, а можда је имао и бар остатак поштовања за онога у кога пуца - битанга која уништава светост жртве убија могућност да Жртва побједи у смрти. И мада Жртва, ипак, побјеђује, талог "својих" је и њој теже носити од рана "других". Зато су жртвени смислови Српске, Србије, Црне Горе, запретени у дубинама у којима понекад спавају и када се чини да "племе моје сном мртвијем спава". Када се чини да је окупација потпуна. Није. Завјет чека. Завјет је зов. Дозваћемо се. Дарко Ристов Ђого