cookie

Utilizamos cookies para mejorar tu experiencia de navegación. Al hacer clic en "Aceptar todo", aceptas el uso de cookies.

avatar

Ulug'vor Sharq tarixi

Ko'hna Sharq insoniyatning tarixiy beshigidir. Sharq tarixi qiziqarli va shu bilan birga ibratli hamdir. Ulug'vor Sharq ko'plab voqealarga guvoh bo'lgan. Ularni qo'ldan kelgancha hikoya qilishga harakat qilamiz.

Mostrar más
Tayikistán8 824El idioma no está especificadoHechos7 576
Publicaciones publicitarias
279
Suscriptores
Sin datos24 horas
-27 días
-1230 días

Carga de datos en curso...

Tasa de crecimiento de suscriptores

Carga de datos en curso...

Mostrar todo...
АБУ МАНСУР МОТУРИДИЙ КАРОМАТЛАРИ 

Самарқанднинг Регистон майдонига туташ маҳаллалардан бирида Ислом оламида ўзининг бетакрор асарлари билан довруғ қозонган, “ал-мутакаллим ас-Самарқандий” – яъни самарқандлик каломшунос номи билан танилган аллома Абу Мансур Муҳаммад ибн Муҳаммад ал-Мотуридийнинг муборак хоки ётибди. Бир пайтлар Чокардиза қабристони деб аталган, Самарқандда яшаб ижод этган кўплаб олиму фозиллар дафн этилган Чокардиза қабристони собиқ тузум йилларида қаровсиз аҳволга келган эски қабрлар ўрнида уй-жойлар қурилиб, не-не азиз-алломалар…

Assalomu alaykum. Hayrli tong kanalimiz a'zolari, sizlarga yangilik aytmoqchiman . Kelayotgan hafta mening @Tarixakademiyasi5 kanalimda hali siz hech qayerda ko'rmagan Amir Temur haqidagi qiziqarli ma'lumotlar berib o'tiladi. Shu kanaldan ham meni kuzatishda davom eting.
Mostrar todo...
👍 1
Photo unavailableShow in Telegram
ЖОНИНИ БЕРИШГА ХАМ ТАЙЁР Уз юртини мугуллардан озод этиб, уни хар томонлама ривожлантирган ва миллат гурурини баланд кутарган Амир Темурни нафацат кул остидаги цушинлари, балки халк хам шу даражада яхши курардики, унинг учун жонини беришга тайёр эди. Тарихчи Ибн Арабшох бу хакда шундай ёзади: “(Амир) Темурнинг уз лашкари уртасида обруси жуда баланд эди. Мабодо, у: “Мен пайгамбарман ёки Худоман”, деса, хамма ишонарди”. Апбатта, “Мен Худонинг кули Темурбек...” дея доимо сузга огиз жуфтлаган доно одам - Амир Темур хеч качон “пайгамбар” ва “Худоман” деган гапларни хаёлига хам келтирмаган ва буни шаккоклик булишини яхши билган. @Tarixakademiyasi5
Mostrar todo...
👏 1
Туғиб ташлаш билан бўлмас бола, бўлгай бало сизга, Вужуди тарбият топса, бўлур ул раҳнамо сизга, Темирчининг боласи тарбият топса, бўлур олим, Бузилса хулқи, Луқмон ўғли бўлса, бўлғуси золим. Абдулла Авлоний
Mostrar todo...
06:00
Video unavailableShow in Telegram
📹 Barchaning bo‘ynidagi mas’uliyat – #ekologiya
Mostrar todo...
Barchaning bo‘ynidagi mas’uliyat – ekologiya.mp420.61 MB
😢 1
Mostrar todo...
АЛ-ХОРАЗМИЙНИНГ ДИНИЙ ИЛМДАГИ КАШФИЁТИ  

Бугунги кундаги жуда кўп кашфиётлар аждодларимизнинг теран тафаккури пойдевори устида қурилганини ҳеч ким инкор этолмайди. Ҳозирги юксак ахборот технологияларининг асосини ташкил этувчи алгоритмлар IX асрда яшаган ватандошимиз Абу Абдуллоҳ Муҳаммад ибн Мусо ал-Хоразмийнинг номидан олинганини, алгебра фани эса, унинг “Алжабр вал-муқобала” китобининг номланишидан келиб чиққанини ҳам барчамиз эшитганмиз. Абу Абдулла Муҳаммад ибн Мусо ал Хоразмий тахминларга қараганда 783 йилда Хива шаҳрида туғилиб, 850 йилда…

@Nayman Биянайман иборасидаги Найман сўзи Зарафшон воҳасида яшаган, келиб чиқиши турк-мўғулларга бориб тақаладиган ўзбек уругиинг номидир. Географик термин сифатида Биянайман номи кейинчалик пайдо бўлган. Бу ҳар қалай ХѴІІІ асрдан бери тилга олинса керак. Найманлар ўша замонларда отнинг Найман деб аталган зотнинг етиштирган эканлар. Биянайман оссуарийларининг намуналари Б. Н. Кастальский қўлида йиғилган бўлиб, у бир неча йиллар мобайнида ишқибозлик оркасида шу иш билан машғул бўлган. Бу оссуарийларни 30-йн.ларда Давлат эрмитажи ундан сотиб олди. Бу осори атиқаларни А. Н. Борисов батафсил баён этиб берди ва туширилган тасвирлар- ни таҳлил этди (қизиққан ўртоқлар А. Борисовнинг «Биянайман оссуарийларидаги тасвирларнинг таҳлилига оид» мақоласини ўқишлари мумкин. Эрмитаж, Шарқ бўлими асарлари, Т. 11, Л., 1940, 25-49- бетлар). Яна Л. И. Ремпель асарини ҳам тавсия этиш мумкин («Узбс- кистон тасвирий санъатининг машҳур ёдгорликлари» китоби, Тошкент, 1959, 61-62-бетлар) Ремпельнинг фикрича оссуарийлардаги одамтасвири илгари айтиб келинганига нисбатан анча кўп экан. Бу тасвирлар кам деганда 6 хил оссуарийларда учрайди. Бу оссуарийларнинг олд томонида нештоқ тагида турган одамларнинг тасвири туширилган. Урта Осиёдаги маҳаллий нумизматика объектларини ўрганиб чиқиш шуни кўрсатдики, Б. Н. Кастальский Биянаймандан топган осори атиқалар қаторида қўлга киритилган мис тангалар турк сўғд даврига мансуб бўлиб, VII асрда зарб қилинган. Оссуарийларнинг ёши ҳам шунча бўлса керак.
Mostrar todo...
Mostrar todo...
ОНА ТИЛИМИЗНИНГ ТАҚДИРИ ЎЗ ҚЎЛИМИЗДА

Интернет маълумотларига назар соладиган бўлсак, сайёрамиз аҳолиси етти мингдан  тилда сўзлашаркан. Ана шу тилларнинг атиги бир фоизида (70 та тилда) Ер шари аҳолиснинг 90 фоизи гаплашади. Қолганлари жуда кам миқдорда аҳоли гаплашадиган, йўқолиб кетиш арафасида турган тиллардир. Қувонарлиси шуки, бизнинг тилимиз ана шу барқарор 1 фоизга киради. Ўзбек тилида Ер юзида 50 миллионга яқин  аҳоли гаплашади. Бу Ер юзида ҳар 150 кишидан  бири ўзбек тилида сўзлайди, деганидир. Бошқача айтганда, ўзбек тили сўзлашувчилар…

Mostrar todo...
ХАЛОСКОР

Бу ҳикояни  тўққиз йилча аввал қайсидир сайтдан олиб, таржима қилиб Фейсбукдаги саҳифамга  қўйган эканман.  Ўшанда ҳам Ғазода қирғин авжида эди... Очиғи бу воқеа ростми, тўқимами,  ўзим ҳам билмайман. Аммо барибир  моҳият ўзгармайди!   ХАЛОСКОР ...1952 йил. Тель-Авив. Марказий шифохонанинг болалар жарроҳлиги бўлими шифокори Абу Муҳаммад Қудсий бу гал ҳам бомдодни шукрона ила адо этди. Юзига фотиҳа тортаркан, беихтиёр уч кун аввалги воқеани ёдга олди. У уч яшар гўдакни…

Ba‘zan yengilgandek, urilgandek boʻlasan... Lekin bu oʻyin tugadi degani emas, navbating kelmadi degani... ©Dee Hanim
Mostrar todo...
👍 2
Elige un Plan Diferente

Tu plan actual sólo permite el análisis de 5 canales. Para obtener más, elige otro plan.