Србска Акција

,,Као архијереј најпре становаше у манастиру Тврдошу, и одатле као пастир добри утврђиваше стадо своје у вери Православној, чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би и сувише притешњен непријатељима, и када Тврдош би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, где се тврдо подвизаваше ограђујући стадо своје безпрестаним и топлим молитвама својим..." (Охридски пролог)

Еванђелска наука и идентитет нашег народа * Примивши хришћанство из Цариграда, односно од свете браће Ћирила и Методија и њихових ученика, и наш народ је дошао до свог писма, тако да је и он могао да остави трага о себи и о своме животу. Народ који нема писма још је у праисторији, јер о њему пишу само други. Оплеменивши хришћанством своје природне способности, дошао је у могућност да се покаже и у градитељству, сликарству, књижевности и да општој ризници напретка и културе човечанства даде свој допринос. Но више и важније од тога је то што је наш народ, оплеменивши Еванђељем своју душу, био и остао народ Божији, онако како је кроз векове учен од својих мајки још у колевци, као што је Јевросима мајка учила свога сина Марка Краљевића: „Немој, сине, говорити криво, ни по бабу, ни по стричевима, већ по правди Бога истинога. Боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу." И на Косову је исто речено: „Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека." Није Свети Кнез Лазар био против живота на земљи, против царства земаљскога, јер људи нису само душе, него и тела. Али ако већ треба да се једно губи, боље је изгубити царство земаљско, него оно небеско. Боље је изгубити живот, него изгубити душу. То је оно што је дубоко усађено у нашем народу, што је остало и до дана данашњег. патријарх србски Павле * Наслов је наш, а чланак је део интервјуа који је патријарх Павле дао за американски Србобран. Интервју је објављен у броју Србобрана од 27.9.1993. године.

„Последњих деценија развио се својеврсни култ око победе у Другом светском рату. Али мало људи разуме какву је тај култ штету нанео борбеној способности руске војске. Прво, због легитимизације неоправданих губитака људства, то јест бахатог понашања команданата: 'Дедови су прсима ишли на митраљез, па и ти војниче иди и умри као човек'. У савременим условима могућности за извиђање и уништавање, такво размишљање углавном доводи до катастрофалних последица. Друго, због идеолошке дезоријентације војске и друштва. Јер 'борба против фашизма' у ХХI веку, само помаже увозу Таџика, али не војника на линији фронта, већ оних који иза леђа војника убијају њихове најмилије. Данас је једини пут до победе - постизање и остваривање супериорности над непријатељем у технологији, обуци и мотивацији људства. И ту треба да се окренемо оном руском историјском искуству, када су се Руси борили не бројношћу, већ вештином." Империјски Легион

„Последњих деценија развио се својеврсни култ око победе у Другом светском рату. Али мало људи разуме какву је тај култ штету нанело борбеној способности руске војске. Прво, због легитимизације неоправданих губитака људства, то јест бахатог понашања команданата: 'Дедови су прсима ишли на митраљез, па и ти војниче иди и умри као човек'. У савременим условима могућности за извиђање и уништавање, такво размишљање углавном доводи до катастрофалних последица. Друго, због идеолошке дезоријентације војске и друштва. Јер 'борба против фашизма' у ХХI веку, само помаже увозу Таџика, али не и војника на линији фронта, већ оних који иза леђа војника убијају њихове најмилије. Данас је једини пут до победе - постизање и остваривање супериорности над непријатељем у технологији, обуци и мотивацији људства. И ту треба да се окренемо оном руском историјском искуству, када су се Руси борили не бројношћу, већ вештином." Империјски Легион

„Браћо и господо србска, управимо данас сви свој духовни поглед на Врачар, на оно славно пепелиште Светога Саве и на гроб наследника његовог, Патријарха Варнаве. Поклонимо се – имамо коме. Заветујмо се – знамо на шта." Свети Николај Србски (На слици: Патријарх србски Варнава, који је подмукло убијен 1937. године јер се супротставио Конкордату и дискриминацији Православља у Краљевини Југославији)

☦️ „Синан паша ватру пали, тело Светог Саве спали, ал' не спали славе, нити спомен Саве." „Данашњи полуинтелигенат, данашња незналица, који се диви трамвају јер иде сам од себе, а не са штапом као његова баба, мисли да у средњевековној држави, у једном животу који је завршен пре седамсто година нема ничега сем мрака, не може бити ничег ванредног и дубоког, достојног размишљања и људског ума... Сцене и симболи око спаљивања моштију Светог Саве затворене су у оном кругу вечном који означава тајну снагу србства која је могла малаксати, али која није ишчезла и која се обнавља. Материјалист данашњи и данашња незналица који мисли да ничег није било пре њега, и да свет почива на материјалним основама, не може да замисли ни то да у том пепелу србства може бити једна ирационална снага, јача од свих других, која је допрла и до наших дана, која је била присутна у свему што се збило већ седам стотина година, која ће бити ту: и у оном што нас чека." Милош Црњански

☦️ „Синан паша ватру пали, тело Светог Саве спали, ал' не спали славе, нити спомен Саве." „Данашњи полуинтелигенат, данашња незналица, који се диви трамвају јер иде сам од себе, а не са штапом као његова баба, мисли да у средњевековној држави, у једном животу који је завршен пре седамсто година нема ничега сем мрака, не може бити ничег ванредног и дубоког, достојног размишљања и људског ума... Сцене и симболи око спаљивања моштију Светог Саве затворене су у оном кругу вечном који означава тајну снагу србства која је могла малаксати, али која није ишчезла и која се обнавља. Материјалист данашњи и данашња незналица који мисли да ничег није било пре њега, и да свет почива на материјалним основама, не може да замисли ни то да у том пепелу србства може бити једна ирационална снага, јача од свих других, која је допрла и до наших дана, која је била присутна у свему што се збило већ седам стотина година, која ће бити ту: и у оном што нас чека." Милош Црњански

„Карактеристично је да се чак и последњих ратних месеци, када су већ сви могли да виде да је Хитлер изгубио рат, на десетине хиљада Руса придружило Руској Ослободилакој Армији! То је био глас руског народа. И без обзира што су историју РОА занемарили како бољшевички идеолози, тако и западни који нису могли да замисле да Руси могу да имају свој циљ ослобођења, она ће ипак остати упамћена као изузетна и јуначка  страница руске историје – у чију дужину и будућност верујемо и данас.” Александар Солжењицин https://youtu.be/MkvEGwdhUCo?feature=shared

„Карактеристично је да се чак и последњих ратних месеци, када су већ сви могли да виде да је Хитлер изгубио рат, на десетине хиљада Руса придружило Руској Ослободилакој Армији! То је био глас руског народа. И без обзира што су историју РОА занемарили како бољшевички идеолози, тако и западни који нису могли да замисле да Руси могу да имају свој циљ ослобођења, она ће ипак остати упамћена као изузетна и јуначка  страница руске историје – у чију дужину и будућност верујемо и данас.” Александар Солжењицин https://youtu.be/MkvEGwdhUCo?feature=shared