cookie

Utilizamos cookies para mejorar tu experiencia de navegación. Al hacer clic en "Aceptar todo", aceptas el uso de cookies.

avatar

Даретов Кутак

Занимљивости из српске и светске историје. Понекад позајмљени текстови, понекад оригинални.

Mostrar más
Publicaciones publicitarias
901
Suscriptores
Sin datos24 horas
-17 días
-1830 días

Carga de datos en curso...

Tasa de crecimiento de suscriptores

Carga de datos en curso...

1. Споразум између Уроша Дреновића и власти НДХ којим је спасио народ усташких клања и донијео релативан мир између Срба и Хрвата на Змијању те усмјерио своје снаге у борбу против комуниста с повременим заједничким акцијама четника и домобрана против комуниста. Споразум је склопљен у Мркоњић Граду 27. априла 1942. 2. Урош Дреновић са Њемцима на терену око Мркоњић Града. Њемачки извјештаји кажу како је Дреновић био "непомирљив противник комуниста". 3. Гроб Уроша Дреновића код цркве Успења Пресвете Богородице у Стричићима. Погинуо је 1944. на Чађавици тијеком РАФ-овог бомбардовања.
Mostrar todo...
Photo unavailableShow in Telegram
Сусрет Црногорца и Арнаута на путу.
Mostrar todo...
01:10
Video unavailableShow in Telegram
“Не постоји место у свету, ни исторјски моменат у времену, да је један народ толико светиња изгубио за само два дана.” На данашњи дан, 17. марта 2004. године започео је Мартовски погром, дан када су горели векови, а свет ћутао. ➡️⚔️ t.me/krozistoriju
Mostrar todo...
IMG_9374.MOV6.26 MB
Photo unavailableShow in Telegram
Илустрација коњаника Краљеве гарде са разгледнице на тему јединица српске војске, штампане 1890. године. Гарду је на Ђурђевдан 1830. године основао кнез Милош Обреновић као „Књажевску гвардију“, а карактеристичне, хусарске униформе које се виде на овој илустрацији уведене су у употребу 1859. године. Проглашењем Краљевине Србије 1882. године, јединица је реорганизована као Краљева гарда. Коњаници Краљеве гарде задржаће ове униформе, препознатљиве по зеленој душанци, плавој долами и калпаку од црног астрагана све до уласка Југославије у Други светски рат 1941. године, уз мање измене детаља које су вршене сваких десетак година.
Mostrar todo...
Сазнајте први за добре вести, догађаје и прилике у нашој Лепој Србији 🇷🇸 на новом Телеграм каналу: https://t.me/lepasrbija
Mostrar todo...
Лепа Србија 🇷🇸/ Lepa Srbija 🇷🇸

Добре вести и прилике у нашој лепој Србији. Србија је мајка свој нашој деци и свим добрим људима, које овде подржавамо.

Photo unavailableShow in Telegram
Хиландарска гарда, фотографија из часописа ,,Нова Искра", објављена 1899. године.
Mostrar todo...
Photo unavailableShow in Telegram
Краљ Петар I Карађорђевић на бањичком пољу, приликом војне параде поводом његовог крунисања 22. септембра 1904. године. Хвала каналу Српска Историја на фотографији.
Mostrar todo...
Photo unavailableShow in Telegram
Мајор Михаило Илић, један од Јаворских јунака, српски официр, војни писац, научник и преводилац. Био је члан Српског ученог друштва и говорио више страних језика међу којима немачки, руски и француски језик. Његова дела служила су као уџбеници за војне школе. Погинуо је 5. септембра 1876. године у борбама на Јанковом врху на Јавору код Ивањице, предводећи јуриш српске војске на турске положаје. Портрет је рад Стевана Тодоровића око 1878.
Mostrar todo...
Photo unavailableShow in Telegram
Ђорђе Божовић Гишка с оцем Гавром. Гишка је био својеврсни хајдук у добу безакоња и зла. Иако је био криминалац, живјео је поштено, пун чојства и јунаштва, колико год то парадоксално звучало. Као сарадник ДБ-а и вођа криминалног подземља, а због своје физичке спремности и умне развијености и способности, слат је на извршење бројних атентата над усташком и арнаутском емиграцијом, али кад је дошло до задатка да убије Момчила Ђујића у Америци, тада је живот окренуо набоље; вратио се из Америке као државни непријатељ. Постао је православац и родољуб. Почетком Отаџбинског рата оснива Српску гарду, паравојну формацију, на чијем је челу и био. Борећи се у Лици, убијен је под неразјашњеним околностима 1991. С великом сигурношћу може се рећи да га је убила Држава због "издаје". О Гишкином покајању и након повратка из Америке свједочио је и архимандрит Лазар с Острога рекавши да није видјео већег покајника од Гишке. Извор слике: https://instagram.com/cegovictv?igshid=YmMyMTA2M2Y=
Mostrar todo...
Photo unavailableShow in Telegram
Убиство Петра Кршикапе Петар Кршикапа, најпознатији и најбољи Ускочки ратник свог времена, приликом убиства Смаил-аге Ченгића, нашалио на рачун владике Његоша. Како су Смаил-агине ствари требале бити послате Његошу као дар, Петар је одбио послати и Смаил-агин џефердар Његошу рекавши: "Шта ће господару брешка сем да убија вране по бријестовима испред манастира?". Чувши за ово, Његош је послао шачицу људи да убију Петра Кршикапу но Новица Церовић га је успјео убиједити да то не ради јер је Петар знаменит јунак и народ, а поготово Дробњаци и Ускоци, ће Његоша замрзјети. Његош, размисливши о ријечима бана Новице, је потом одлучио послати још један одред да спријечи претходно послате убице. Тај други одред није успјео стићи на вријеме, случајно или намјерно. Стога, Петар и његов синовац су посјечени 1840. у околини Шавника. За вријеме владавине, владика Његош је дао посјећи 83 главе, што оправдано, што упитно, а Кршикапино убиство баца највећу сјену на Његоша као честитог и праведног владара.
Mostrar todo...
Elige un Plan Diferente

Tu plan actual sólo permite el análisis de 5 canales. Para obtener más, elige otro plan.