ГРАФИТИ - GRAFFITI
Ir al canal en Telegram
18+"ГРАФИТИ". Покушаћемо да кроз историју заједно са вама схватимо прошлост,садашњост и погледамо у будућност.Будућност, садашњост и прошлост су делови времена у коме оно што ми зовемо прошлошћу постаје садашњост или будућност и обратно
Mostrar másEl país no está especificadoLa categoría no está especificada
255
Suscriptores
Sin datos24 horas
+67 días
+2330 días
Archivo de publicaciones
Од доласка окупационих снага, за само један дан од 14. до 25. јуна Приштину је напустило више од 30 000 Срба под будним оком НАТО окупатора/КФОР/.
#окупацијакосова@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Осам стотина британских војника из Првог батаљона Падобранског пука пребачено је ваздушним путем у Приштину.
15. јун 1999. Са Косова и Метохије, повучени последњи контигенти југославенских безбедоносних снага. Тако је ова јужна српска покрајина предата на управу војним снагама КФОР и УНМИК полицији, према Резолуцији Савета безбедности УН бр. 1244.
#окупацијакосова@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Крунисање Краља Петра Првог - цео филм
"Крунисање Краља Петра I Карађорђевића" односно "Крунисање Краља Петра I Карађорђевића и путовање кроз Србију, Нови Пазар, Црну Гору и Далмацију" је назив за документарно-репортажни филм који су снимили Британци Арнолд Мјур Вилсон и Френк Сторм Метершо септембра и октобра 1904. године а поводом крунисања новог српског Краља Петра I Карађорђевића у Београду, главном граду Краљевине Србије.
Филм је први пут приказан у Уједињеном Краљевству, у оквиру предавања о Србији Арнолда Вилсона, који је уједно био и почасни српски конзул у Шефилду.
Београдска премијера филма одржана је у Краљевском Српском народном позоришту априла 1905. године, у присуству Краља Петра I, Краљевске породице, чланова владе, дипломатског кора и других званица.
Овај филм је данас најстарији сачувани филмски документ на Балкану. Крунисање Краља Петра I Карађорђевића је најстарији сачуван филмски документ о српском народу, као и других суседних народа, филм се води на листи филмске грађе коју је установљена на основу одлуке Влада Србије од изузетног значаја под редним бројем један.
Филм је ушао у историју светске кинематографије, јер је у њему међу првима примењена класична демонстрација техника саопштавања неке вести у филму.
ГРАФИТИ
Петар Карађорђевић, школовао се у Београду, Женеви и Паризу. Завршио је највише француске војне школе у Сен Сиру и Мецу. Као учесник у Француско – пруском рату одликован је највишим француским орденом „Легије части“. У Паризу му је, 1936. године, подигнут споменик, а такође и једна авенија, која се улива у Јелисејска поља носи његово име. У Београду још није.
Под именом Петар Мркоњић, командовао је устаничким одредом у Босанско – херцеговачком устанку против Турака, 1875. године. После „Мајског преврата“, Народна скупштина га је изабрала за краља Србије, 15. јуна 1903. године. Крунисан је у Саборној цркви у Београду, а миропомазан у манастиру Жича, по угледу на Немањиће. Био је врховни командант српске војске у два Балканска рата, којима је Србија увећала своје територије укључујући и Косово, а краљ Петар је овенчан титулом „Ослободилац“.
За време Првог светског рата одлазио је на прве линије фронта, а са својом војском и народом повлачио се преко Албаније на Крф. У Београд се вратио 1919. године и, иако још номинално краљ, није имао утицаја на вођење државних послова. Умро је у свом војничком кревету у вили на Сењаку 1921. године, а сахрањен је у Цркви на Опленцу, коју је подигао 1912. године. „Чика Пера“, како га је његов народ звао, био је један од најпопуларнијих српских владара, упамћен по родољубљу, храбрости, хуманости и, за једног краља, неуобичајено скромном начину живота.
Петар Карађорђевић бавио се и превођењем. Превео је на српски дело „О слободи“, енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила.
ГРАФИТИ
На данашњи дан, 1903. године, Народна скупштина Краљевине Србије изабрала је за краља, најуспешнијег српског владара у новијој историји – Петра Првог Карађорђевића Ослободиоца, у народу познатијег као Чика Пера.
– Краљ Петар I био је најуспешнији и најомиљенији српски владар у народу, иако је слабо говорио српски језик. То Србима тада није сметало. Територија Србије је удвостручена тада, а Косово и Метохија су први пут после Средњег века ушли у састав српске државе. Србија је била уставна, парламентарна демократија, са развијеном привредом и културом, поштована у целом свету
ГРАФИТИ
Обимна документација о страдању Оца Харитона Лукића и осталих призренских Срба је достављена Међународном кривичном суду за ратне злочине за подручје бивше Југославије 2003. године...
Међутим, Веће Хашког трибунала је ове документе и сведочења одбацило уз образложење да "немају довољно доказа", тако да су сви ови злочини остали некажњени, што је био подстрек косметским Албанцима да наставе за прогонима Срба и уништавањем духовне и културно-историјске баштине.
Канонизација
У манастиру Светог Јована у селу Љуљаци 16. маја 2016. године на Сабору игумана Рашко-Призренске епархије донета је одлука о канонизацији, тј. проглашавању Оца Харитона за свеца.
Као датум за његов спомен узет је 28. септембар, односно 11. октобар (по новом календару).
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Тек након 14 месеци потраге, тачније 8. августа 2000. године Комисија за ексхумацију несталих и киднапованих Срба проналази једно неидентификовано гробно место у албанском селу Тусус, недалеко Призрена. Извшештај медицинских стручњака и судских вештака је био морбидан. Глава му је била одрубљена оштрим предметом, кичма и неколико ребара су му били поломљени, а исто тако и лева рука.
Такође у извештају је наведено да је монах Харитон био ножем расечен у пределу груди, а исто тако и стомак. Зликовци су га убили у његовој монашкој мантији, док су истражитељи код њега пронашли бројаницу и личну карту. Бизарно је и то што његова глава никада није пронађена. Вероватно је да су злотвори је узели за себе као неки вредан експонат, трофеј са којим би се хвалили пред арабским финансијерима. Постоје чак бизарна сведочења да су злотвори са његовом лобањом играли фудбал.
Поред његовог тела нађено је још неколико тела Срба који су такође тих дана убијени исто на монструозне начине.
Ни првобитна мисија УНМНИК, ни касније ЕУЛЕКС нису привели осумњичене правосудним органима и поред бројних доказа. Увек су имали лицемерне и недовољно уверљиве изговоре "нема доказа". Заправо све истраге које су њихови органи спроводили биле су извршене непрофесионално и аматерски.
Његово тело је првобитно премештено у манастир Грачаница, код Приштине, а онда у манастир Црна Река, тамо где је и започео своје службовање Господу и сахрањено, што је први пут да је неко у порти манастира сахрањен.
Мештани Куршумлијског краја су подигли су споменик и црквицу посвећену свештено-мученику Харитону.
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
15. јуна 1999. године трећи дан по окупацији Призрена Отац Харитон око 11 сати након причести отишао у центар Призрена да купи неопходне намирнице. Ту су га пресрели наоружани албански терористи, док немачки војници из састава КФОР-а нису реаговали, мирно су посматрали шта се дешава.
Отац Харитон Лукић је тако киднапован и одведен у непознатом правцу. Упркос бројним потрагама за Оцем Харитоном дуго се није знало каква му је судбина и како је завршио.
Тек након 14 месеци потраге, тачније 8. августа 2000. године Комисија за ексхумацију несталих и киднапованих Срба проналази једно неидентификовано гробно место у албанском селу Тусус, недалеко Призрена. Извшештај медицинских стручњака и судских вештака је био морбидан. Глава му је била одрубљена оштрим предметом, кичма и неколико ребара су му били поломљени, а исто тако и лева рука.
Такође у извештају је наведено да је монах Харитон био ножем расечен у пределу груди, а исто тако и стомак. Зликовци су га убили у његовој монашкој мантији, док су истражитељи код њега пронашли бројаницу и личну карту. Бизарно је и то што његова глава никада није пронађена. Вероватно је да су злотвори је узели за себе као неки вредан експонат, трофеј са којим би се хвалили пред арабским финансијерима. Постоје чак бизарна сведочења да су злотвори са његовом лобањом играли фудбал.
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
МОНАШКИ ЖИВОТ
Прво је дошао као искушеник у Црноречки манастир 1995. године, код села Рибарићи, које се налази 30 км јужно од Новог Пазара уз само Газиводско језеро.
Тадашњи епископ рашко-призренски Артемије га премешта 1997. године у царски град Призрен, у манастир Свети Архангели задужбина Цара Душана из светородне династије Немањића, који је мало изнад града. У то време на манастиру су рађени радови обнове.
Већ наредне године Харитон се ту и замонашио. Ово је занимљиво из простог разлога јер је то било први пут да се у том православном манастиру неки искушеник замонашио после више од пет векова.
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Одлучио је да остане на очевини и да се школује. Тако је постао професионални возач. Возио је камионе преко 10 година, док су његова интересовања била везана за тражење истине и правде. Васпитан је да помогне свима и да живи поштено.
Тако да се Харитон определио да живот посвети Богу односно замонаши. Иако та одлука није наишла на одобравање код његове породице, па чак и отпор... уз образложење да као такав неће моћи имати породицу и децу. Његов одговор им је био:
"Ни Свети Сава није имао децу, па га сви славе и помињу".
Он је по природи био веома смирен, благе нарави и спреман да свакога саслуша, па чак и даје безрезревно све што има.
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Харитон Лукућ је рођен 21. новембра 1960. године на велики православни празник Аранђеловдан - Свети Архангел Михаило.
Његов отац се звао Будимир (45), а мајка Милка (46)... Живели су подно Копаоника у селу Сеоце код Куршумлије. Имали су много деце. Харитон је приликом крштења добио име Радослав.
Када је ушао у тинејџерско доба отац му напрасно умире, а две године касније и његова мајка.
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Харитон Лукић (1960-1999) је монах СПЦ који је одбио да напусти православни манастир Свети Архангели у Призрену по одласку југославенске војске и доласку снага КФОР-а, свега неколико дана по потписивању Војно-техничког споразума у Куманову, чиме су престале жестоке борбе између Војске СР Југославије и Окупаторске Војске Косова са њиховим помагачима.
Отац Харитон је киднапован од албанских теористичких банди 15. јуна 1999. године у сред Призрена и одведен у непознатом правцу те убијен на крајње језив начин. Сведоци његовог киднаповања били су немачки војници из састава КФОР-а.
Ни КФОР, ни УНМИК... ни касније мисије ЕУЛЕКС-а у окупираној јужној србској покрајини нису злочинце привели правосудним органима, тако да је његово убиство остало некажњено, што и јесте био циљ косметских Албанаца да пошаљу поруку Србима који би хтели да се врате на своја огњишта.
Монах Харитон је 2016. године и канонизован за свеца.
#шиптарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
15. јун 1992. У Мостару, почело велико исељавање Срба, у страху да им се не понови трагична судбина предака за време усташке НДХ.
Тог дана су припадници ХОС-а убили 18 бораца Војске Републике Српске (углавном рањеника) и осам српских цивила. И Саборна црква СПЦ је запаљена. Поред тога, убијена је српска породица Рајковић, у селу Горњи Јасењани.
Душан Тубић је видео камером забележио паљење и гранатирање односно уништавање православне Саборне цркве Свете тројице у Мостару, која је саграђена још 1873. године и спада у културно-историјске вредности не само Мостара, већ и читавог православног света.
Изградњу ове православне лепотице помогао је својевремено и руски цар Александар III Александрович..
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
#усташе@channelgraffiti
ГРАФИТИ
