ГРАФИТИ - GRAFFITI
Ir al canal en Telegram
18+"ГРАФИТИ". Покушаћемо да кроз историју заједно са вама схватимо прошлост,садашњост и погледамо у будућност.Будућност, садашњост и прошлост су делови времена у коме оно што ми зовемо прошлошћу постаје садашњост или будућност и обратно
Mostrar másEl país no está especificadoLa categoría no está especificada
257
Suscriptores
+324 horas
+77 días
+2630 días
Archivo de publicaciones
Поводом доласка појаса Пресвете Богородице на славу Београда — празник Вазнесења Господњег, Његово Преосвештенство викарни Епископ липљански и војни Доситеј, који је и старешина Вазнесењске цркве, дао је ексклузивни интервју за Храм телевизију.
Владика у разговору говори о две деценије проведене на Светој Гори, када је као монах често имао благослов да приступи, поклони се и помоли пред Појасом Мајке Божије, о братском односу манастира Ватопеда, у коме се ова велика светиња чува, и Хиландара, у коме је дуги низ година био монах, као и о томе како је у виши свештени чин уведен од стране двојице игумана ових великих светогорских светиња.
Владика Доситеј је за Храм телевизију потврдио да Вазнесењска црква неће бити затварана све док испред ње буде било верника који желе да се поклоне и помоле пред појасом Пресвете Богородице, као и да ће исто правило важити и у Храму Светог Саве на Врачару, где ће се после Спасовдана, све до 29. маја, ова светиња налазити пред верним народом.
#православље@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Чудесни појас Пресвете Богородице је стигао у Вазнесењску Цркву. Пресвета Богородице спаси нас!
#православље@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Слава Богу!!!
#православље@channelgraffiti
Више на линку:
Појас Пресвете Богородице дочекан на аеродрому Никола Тесла
ГРАФИТИ
КАКО ЈЕ ПОКРАДЕН РЕФЕРЕНДУМ У МАЈУ 2006. У ЦРНОЈ ГОРИ
#референдумцрнагора2006@channelgraffiti
ГРАФИТИ
АЛБАНЦИ У УЛЦИЊ СЕ СЛИЛИ
Ни јужни дио Црне Горе није заостајао у противзаконитом гласању становништва других држава. Улцињ је био један од центара за противзаконито гласање грађана из АП Косова и Метохије. Само у једном приговору који испред Блока за заједничку државу подноси Михаило Ћетковић, види се да је 27 грађана из АП КиМ противзаконито гласало.
На Цетиње је стигао да гласа Ђукановић Неђељко из Задра који преко 30 година не живи на Цетињу и син му Славко који никада није живио, а на Његуше је стигао из Дубровника извјесни Ђаковић Синиша кога нико не познаје и који не задовољава пребивалишни услов (2 године), да би могао гласати.
У општини Подгорица се најпотпуније показује шта се дешавало када је у питању противзаконито гласање становника других држава и становника из друге чланице Државне заједнице. О гласању становника из БиХ, Србије и АП КиМ најбоље говори записник 10. сједнице Комисије за спровођење референдума од 25. маја 2006. године који је потписан од представника оба политичка Блока, који би са пратећом документацијом могли бити предмет посебног зборника за општину Подгорица који по обиму не би био мањи од ове Бијеле књиге.
#референдумцрнагора2006@channelgraffiti
ГРАФИТИ
УПИС СА ПОТВРДОМ
Плав је интересантан и по још једној појави. Док се и поред потпуно уредне документације православном свештенству и грађанима поријеклом из Херцеговине и са Космета забрањује упис, истворемено нпр. муслимане: Гулић Салиху, Реџепагић Фатиму, Шабовић Хасана, Олевић Мухарема, Шабовић Биљиазу… власт уписује у бирачки списак на основу потврде да су похађали Основну школу “Хајро Шахмановић“. И о овој појави обавијештен је Врховни државни тужилац али резултат није познат.
Увидом у документа може се рећи да су Пљевља била главни центар за противзаконито гласање грађана друге државе (Босне и Херцеговине). Само један од многобројних приговора довољно говори о томе. Грађани Сарајева су: Врах Кемал, Врањ Самир, Тахировић Хамзо, Тахировић Ферида, Садигић Ајла, Садигић Ермина, Брковић Златка, Брковић Шефхет, Лаловић Самија, Рашинлић Рефик… итд. Грађани Републике Српске су: Ристановић Миленко, Поповић Цмиља, Срндовић Миломир, Миликић Ивана, Миликић Јелена, Миликић Марија, Миликић Жарко, Лучић Веселинка, Дркић Адела, Тошић Доста, Тошић Стјепан, Бујак Добрана, Тањевић Пејка, Шушић Сњежана…итд.
Попут Рожаја и Плава, и Бијело Поље је представљало један од центара за противзаконито гласање грађана других држава. Тако нпр. Диздаревић Анита је дошла из БиХ, Џоговоић Аниса из АП Косова и Метохије, Станић Есад из Србије, Бећировић Рукија из Шведске, Љуца Расим из САД… итд.
#референдумцрнагора2006@channelgraffiti
ГРАФИТИ
ГЛАСАЊЕ СТРАНАЦА
Протојереју мр. Велибору Џомићу, садашњем пароху подгоричком, није дозвољен упис у бирачки списак јер наводно није имао резиденцијални услов од 24 мјесеца пребивалишта у Црној Гори. Из личне карте овог свештеника се јасно види да је из Краљева одјављен за Цетиње 24.03.1998. а пријављен на Цетињу 10.04.1998. године, и то је овјерио печатом МУП-а. Дакле, осам година је већ био у Црној Гори.
Док на једној страни имами ускраћивање људских права “неподобним“ грађанима Црне Горе на другој страни масовно се уписују “подобни“ становници других држава који не задовољавају ниједан услов за упис у бирачки списак. Илустративан је примјер Гаши Љеврије, која се налази на бирачком списку Аутономне Покрајине Косово и Метохија а која је противзаконито уписана у бирачки списак општине Цетиње 25.04.2006. иако не задовољава резиденцијални услов од 24 мјесеца. Овог увезеног гласача ромске припадности власт је “прекрстила“ дајући јој име Љеврија иако се она у гласачкој књизи потпуно читко потписала као Неврија.
Ових неколико примјера довољно говоре како је на почетку званичног референдумског процеса отпочела дискриминација грађана Црне Горе и пројектована крађа при уписивању у бирачке спискове. Ако је од доношења Закона о референдуму и Одлуке о расписивању референдума (почетком марта) до краја законског рока за уписивање (почетак маја) новоуписаних гласача било око 22.000, није тешко претпоставити колико је уписано “подобних“ а колико “неподобних“ референдумских гласача.
Посебно су интересантни примјери из Плава гдје су масовно уписивани у бирачке спискове већином муслимани који не постоје у евиденцији пребивалишта и личних карата које се воде у МУП-у. Докле је ишла осионост власти говори податак да је потврде о непостојању ових лица издао управо МУП.
#референдумцрнагора2006@channelgraffiti
ГРАФИТИ
ЛИЧНА КАРТА ЗА КРЕДИТ
Ни Никшић није заостаjао у куповини личних карата. Методи куповине су били различити. Извјесни Гојко Ж. Дрекаловић је узимао личне карте од Саше Радовића, Звездана Радовића, Ивоне Радовић, Рада Булајића и Ивана Пековића уз обећање да ће из банке у Никшићу добити кредите у висини од 500-1000 евра.
Из Улциња је Републичкој референдумској комисији стигла пријава да Јако Пепђоновић, власник “Грађа комерц“ преко радника Тихомира Ракочевића откупљује личне карте од сиромашних грађана. Наводи се да поред откупа личних карата Пепђоновић финансира трошкове доласка грађана Улциња из иностранства који треба да гласају за разбијање заједничке државе а све из тог разлога јер је против њега поднијета кривична пријава за утају пореза од 300.000 евра.
На другом крају Црне Горе у Пљевљима Раденко Јаковљевић је покушао да откупљује личне карте по цијени од 120 евра. У Колашину извјесни Славко Новаковић је на превару узимао личне карте уз обећање старијој жени Милици Ракочевић да ће јој “завршити за пензију“ а од Косе Матиојашевић је узео личну карту и дао јој 50 евра. Драго Дрљевић и Милена Ракочевић су заједно откупљивали личне карте нудећи за њих 100 евра. Према изјави Милке Тошковић послије њеног одбијања да им прода личну карту остала је без личне карте. За крађу личне карте она је оптужила братаничну Ракочевић Милену која је са Дрљевићем нудила откуп.
Није тешко закључити да је цијела Црна Гора била покривена мрeжом за откуп личних карата. Слична мрежа је постојала у Београду која је од студената и привремено запослених у Србији који су могли да гласају на референдуму куповaла личне карте.
#референдумцрнагора2006@channelgraffiti
ГРАФИТИ
КУПОВИНА ЛИЧНИХ КАРАТА
Поред куповања људи путем “опраштања“ рачуна за струју да би гласали за разбијање заједничке државе, најраспрострањенија појава је била куповина личних карата. Један видео снимак који је у народу остао под називом “Преломи у мозак“ видјела је читава јавност. У кући Машана Бушковића у Зети дошли су 5. марта 2006. године активисти ДПС-а Ранко Вучинић и Иван Ивановић а са њима и Василије Мијовић који је разговор снимао скривеном камером (погледајте снимак на дну текста!).
За разлику од рачуна за струју, о куповини личних карата много се причало, али шира јавност није имала прилике да види документа са признањима учесника о куповини. Најкарактеристичнији примјер куповине личних карата представља Подгорица за коју има и највише докумената. Личне карте са слике су заплијењене у сабирном центру извјесног Саше Шундића у насељу Толоши, према исказима из штаба ДПС-а. До заплене је дошло грешком, то јест кривом информацијом да представници Блока за заједничку државу откупљују личне карте. Вјероватно да су државни органи били синхронизовани, овакав пропуст им се не би десио.
У насељу Коник код активисте ДПС-а Килибарде Д. Стојана пронађено је 10 личних карата које су припадале грађанима Коника. Полиција је привела Килибарду, обавила разговор и пустила кући. Није познато по којој цијени је Килибарда купио личне карте као ни Булатовић М. Младен који је признао полицији да је од више лица куповао личне карте.
На Драчу власник фризерског салона “Мађо“ извјесни Ћетковић Младен, по признању Пејовић М. Бојана, постао је накупац личних карата које је куповао по 50 евра, а потом их препродавао извјесном Емилу Љумићу. Поменути Љумић је куповао личне карте по различитим цијенама. Од Аладина Алковића је купио личну карту за 70 евра а од Адама Љумћа за 120 евра. Накупац личних карата Емил Љумић на крају је уз ове продао и своју личну карту за 120 евра, по сопственом исказу, извјесном Саши Шундићу.
На Златици је Радослав Р. Ђуровић, из Ријеке Пиперске, куповао личне карте “у првој руци“ од 100-150 евра. Сабирно мјесто за купопродају личних карата се налазило код хотела “Црна Гора“.
Само ових неколико примјера показују да је Подгорица била покривена мрежом купаца личних карата који су имали своје сабирне центре.
#референдумцрнагора2006@channelgraffiti
ГРАФИТИ
КАКО ЈЕ ПОКРАДЕН РЕФЕРЕНДУМ У МАЈУ 2006. У ЦРНОЈ ГОРИ
Објављивањем Бијеле књиге – зборника докумената о референдумском процесу у Црној Гори 2006. године, на 1290 страна, јавност је имала прилику да стекне вјеродостојан увид у безбројне преваре, фалсификате и друге незаконитости које су починили заговорници независне Црне Горе.
Приређивању Бијеле књиге претходило је сакупљање и прегледање око 10.000 докумената. За ову прилику навешћемо само неке карактеристичне примјере, који убједљиво говоре о каквој крађи је било ријеч.
#референдумцрнагора2006@channelgraffiti
ГРАФИТИ
20. мај 1999 Током бомбардовања клиничко-болничког центар „Др Драгиша Мишовић“ у Београду убијена три пацијента и један радник, а рањено више пацијената. Разорена је Неуролошка клиника, а од експлозије демолиране и зграде Центра за дечје плућне болести и туберкулозу и Гинеколошко-акушерска клиника. Погинуло је и седам гардиста Војске Југославије који су се налазили испред клинике.
Бомбардовани су Сомбор и метео-станица на Палићу, репетитори на планини Цер, мост на Бегеју, крај Банатског Двора.
#милосрднианђео@channelgraffiti
ГРАФИТИ
20. мај 1992. У Сарајеву по налогу Генералштаба србске војске у БиХ формирана је Илијашка бригада у оквиру Сарајевско-Романијског корпуса. Ова је јединица је дала огроман допринос у одбрани србског народа у Босни и Херцеговини током рата 1992-1995... и одликована је орденом Немањића. Кроз Илијашку бригаду прошло је 6.350 бораца, а 539 их је положило живот на олтар отаџбине, док је командант био Драган Јосиповић.
ГРАФИТИ
Врховни штаб Армије босанско-херцеговичких Срба у априлу 1994. године покренуло операцију за ослобађање Горажда под кодним именом "Звијезда 94" у коме су учествовали делови Херцеговачког и Дринског корпуса, са 13.000 војника, а неке јединице Сарајевско-романијског корпуса су били у позадини...
Циљ био ослободити тај епицентар злочиначких акција и натерати муслиманско руководство на преговоре. Командант србских снага на том потезу био је генерал ВРС Радован Грубач, командант Херцеговачког корпуса.
Акција је успешно вођена и муслиманске линије су брзо пробијене, завладала им је паника, а србски јуришници су били надомак успешне побједе, када се изненада умешао НАТО пакт који је страховито бомбардовао положаје ВРС неколико дана и акција је заустављена.
Током 3.5 годишњег грађанско-верског рата у БиХ 1990-их на подручју општине Горажде начињен је ланац злочина према Србима који јасно указују на геноцидне намере муслиманског руководства у Сарајеву, где су локални шерифи били само извршиоци. Циљ је био да се цео тај простор очисти тако да се Сарајево споји са Рашком области тј. Санџаком и Косметом у ткз. Зеленој трансфезали.
Некон потписаног Дејтонског мировог уговора 21. новембра 1995. године у америчкој савезној држави Охајо, престале су ратне операције у Босни и Херцеговини, а БиХ је подељена на два ентитета: Република Србска и Федерација... па је највећи део општине Горажде остао у Федерацији.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Муслиманска (пара)војска тј. радикални исламисти су током 1992-1994 у општини Горажде уништавали православне цркве, као и гробља, јер су хтели да униште све споменике, културна добра тј. доказе о вишевековном постојању Срба на том простору.
Тако је 10. септембра 1992. године запаљена православна црква Светог Ђорђа у Доњој Сопотници, коју је 1446. године подигао србски феудалац Херцег Стјепан. Сама црква је имала статус споменика од изузетног значаја за народ Босне и Херцеговине, јер је ту између осталог радила прва штампарија на Балкану од 1521. године. Ово је учинио Исмет Куловић из села Копачи, уз помоћ Меха Дрљавића, такође из Копача.
У децембру 1992. муслимански екстремисти које је предводио Амер Каменица у селу Јабука порушли су многе надгробне споменике на православном гробљу.
Такође треба споменити да су муслиманске јединице из Горажда у борбама када би се видело да ће изгубити положаје често користиле бојне отрове.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Ибро Меркез, је бивши начелник СУП Горажде, који је раздвојио полицију на муслиманску и србску… а у резервни састав полиције Меркез је увукао све екстремисте, криминалце и олош (талог људског друштва), који су без поговора извршавали све што је Хаџо Ефендић замислио.
Муслиманске паравојне формације су од маја до октобра 1992. године спалили, опљачали и уништили 32 србска села од 33 колико их је било у општини Горажде, што значи 97 процената.
Уништено је: Борак Брдо, Грабовица, Доња Сопотница, Горња Сопотница, Јелах, Јабука, Црвљивац, Пијевац, Горње Село, Уштановићи, Коњибаба, Остружно, Илино, Храњен, Трешњица, Горња Брда, Завршје, Мирлићи, Тупачићи, Марковићи, Буквица, Боговоићи, Мирушићи, Роповићи, Црнци, Некопи, Башабулићи, Подкозара, Бучје, Вучетићи, Ораховице и Колијевке.
Једино село које није уништено су Шашићи.
Поред србских села и у национално мешовитим селима куће и имовина Срба је уништавана и пљачкана. Процењује се да је најмање 1.500 србских домова у општини Горажде уништено.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Муслиманске паравојне формације су већ од краја априла 1992. године кренуле да незаконито упадају горажданским Србима у станове и куће, где се често дешавало да власнике стана истерају на улицу. Муслимански цивили су често своје комшије Србе каменовали без икаквих санкција. Православни свештеник је имао забрану вршења верског обреда опела и био под даноноћном присмотром.
Ткз. Ратно председништво општине Горажде формирано почетком маја 1992. године на челу са Хаџом Ефендићем, док су остали чланови тог председништва били искључиво чланови СДА. Тако да су они господарили животом и смрти свих становника у Горажду.
Формиран је и ткз. Преки суд од овог злочиначког удружења, тако што су накнадно по убиствима и отимачини издавали пресуде. Функцију председника овог преког суда добио је Кемо Ђулиман, који је написао накнадне (измишљене) пресуде за најмање 100 Срба цивила.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Специфичност Горажда је у томе што су за време рата имали велики број мањих затвора, чак и приватне куће где су муслимански бојовници држали утамничене Србе (највише цивиле, ретко војнике), што је овај град чинило концентрационим логором.
У првим месецима босанско-херцеговачког рата, у горажданској општини убијено је најмање 250 Срба цивила, иако су индиције да је тај број далеко већи. Према проценама у Горажду је током 1992-1995 убијено најмање 800 Срба цивила.
О свим овим злочинима правосудни органи Републике Србске и Савезне Републике Југославије су сачинили обимну документацију још 1990-их година, а касније је уредно предали Међународном кривичном суду у Хашком трибуналу, који није нашао за сходно да процесуира одговорне за организовање и извршење злочина који су имали епитет геноцида над Србима, него су проследили те предмете Тужилаштву Босне и Херцеговине, које деценијама намерно врши опструкцију и прави фарсу од суђења ако се оптужница и подигне против злочинаца.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
ГОРАЖДЕ
Злочини у Горажду су се дешавали током босанско-херцеговачког рата, а највише у периоду 1992-1994, када су муслимански екстремисти, припадници милиције и паравојне формације по налогу централе СДА из Сарајева етнички очистили овај градић од србског становништва.
Горажде је мањи град који се налази на истоку Босне и Херцеговине, уз границу са Републиком Србијом кроз који протиче рјека Дрина. Тачније Горажде се налази у горњем току Дрине.
Сам град Горажде као и читав тај део Подриња спада у најстрадалније подручије бивше Југославије током деведесетих година 20. вијека, јер је на хиљаде Срба убијено, а десетине хиљада Срба прогнано, док је њихова имовина спаљена, срушена и опљачкана.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
