ГРАФИТИ - GRAFFITI

15. јуна 1999. године трећи дан по окупацији Призрена Отац Харитон око 11 сати након причести отишао у центар Призрена да купи неопходне намирнице. Ту су га пресрели наоружани албански терористи, док немачки војници из састава КФОР-а нису реаговали, мирно су посматрали шта се дешава. Отац Харитон Лукић је тако киднапован и одведен у непознатом правцу. Упркос бројним потрагама за Оцем Харитоном дуго се није знало каква му је судбина и како је завршио. Тек након 14 месеци потраге, тачније 8. августа 2000. године Комисија за ексхумацију несталих и киднапованих Срба проналази једно неидентификовано гробно место у албанском селу Тусус, недалеко Призрена. Извшештај медицинских стручњака и судских вештака је био морбидан. Глава му је била одрубљена оштрим предметом, кичма и неколико ребара су му били поломљени, а исто тако и лева рука. Такође у извештају је наведено да је монах Харитон био ножем расечен у пределу груди, а исто тако и стомак. Зликовци су га убили у његовој монашкој мантији, док су истражитељи код њега пронашли бројаницу и личну карту. Бизарно је и то што његова глава никада није пронађена. Вероватно је да су злотвори је узели за себе као неки вредан експонат, трофеј са којим би се хвалили пред арабским финансијерима. Постоје чак бизарна сведочења да су злотвори са његовом лобањом играли фудбал. #шиптарскизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

МОНАШКИ ЖИВОТ Прво је дошао као искушеник у Црноречки манастир 1995. године, код села Рибарићи, које се налази 30 км јужно од Новог Пазара уз само Газиводско језеро. Тадашњи епископ рашко-призренски Артемије га премешта 1997. године у царски град Призрен, у манастир Свети Архангели задужбина Цара Душана из светородне династије Немањића, који је мало изнад града. У то време на манастиру су рађени радови обнове. Већ наредне године Харитон се ту и замонашио. Ово је занимљиво из простог разлога јер је то било први пут да се у том православном манастиру неки искушеник замонашио после више од пет векова. #шиптарскизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

Одлучио је да остане на очевини и да се школује. Тако је постао професионални возач. Возио је камионе преко 10 година, док су његова интересовања била везана за тражење истине и правде. Васпитан је да помогне свима и да живи поштено. Тако да се Харитон определио да живот посвети Богу односно замонаши. Иако та одлука није наишла на одобравање код његове породице, па чак и отпор... уз образложење да као такав неће моћи имати породицу и децу. Његов одговор им је био: "Ни Свети Сава није имао децу, па га сви славе и помињу". Он је по природи био веома смирен, благе нарави и спреман да свакога саслуша, па чак и даје безрезревно све што има. #шиптарскизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

Харитон Лукућ је рођен 21. новембра 1960. године на велики православни празник Аранђеловдан - Свети Архангел Михаило. Његов отац се звао Будимир (45), а мајка Милка (46)... Живели су подно Копаоника у селу Сеоце код Куршумлије. Имали су много деце. Харитон је приликом крштења добио име Радослав. Када је ушао у тинејџерско доба отац му напрасно умире, а две године касније и његова мајка. #шиптарскизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

Харитон Лукић (1960-1999) је монах СПЦ који је одбио да напусти православни манастир Свети Архангели у Призрену по одласку југославенске војске и доласку снага КФОР-а, свега неколико дана по потписивању Војно-техничког споразума у Куманову, чиме су престале жестоке борбе између Војске СР Југославије и Окупаторске Војске Косова са њиховим помагачима. Отац Харитон је киднапован од албанских теористичких банди 15. јуна 1999. године у сред Призрена и одведен у непознатом правцу те убијен на крајње језив начин. Сведоци његовог киднаповања били су немачки војници из састава КФОР-а. Ни КФОР, ни УНМИК... ни касније мисије ЕУЛЕКС-а у окупираној јужној србској покрајини нису злочинце привели правосудним органима, тако да је његово убиство остало некажњено, што и јесте био циљ косметских Албанаца да пошаљу поруку Србима који би хтели да се врате на своја огњишта. Монах Харитон је 2016. године и канонизован за свеца. #шиптарскизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

15. јун 1992. У Мостару, почело велико исељавање Срба, у страху да им се не понови трагична судбина предака за време усташке НДХ. Тог дана су припадници ХОС-а убили 18 бораца Војске Републике Српске (углавном рањеника) и осам српских цивила. И Саборна црква СПЦ је запаљена. Поред тога, убијена је српска породица Рајковић, у селу Горњи Јасењани. Душан Тубић је видео камером забележио паљење и гранатирање односно уништавање православне Саборне цркве Свете тројице у Мостару, која је саграђена још 1873. године и спада у културно-историјске вредности не само Мостара, већ и читавог православног света. Изградњу ове православне лепотице помогао је својевремено и руски цар Александар III Александрович.. #муслиманскизлочини@channelgraffiti #усташе@channelgraffiti ГРАФИТИ

Црква Светог Николе, Котор ГРАФИТИ

ДОБРО ЈУТРО БРАЋО И СЕСТРЕ!!! ГРАФИТИ

КФОР са својих преко 15.000 војника зспочели су окупацију Косова које је подељено на пет зона: -немачки: Призренски округ - италијански: Пећко-Ђаковачки - француски: Косовскомитровачки - британски: Приштински - амерички: Гњилански #окупацијакосова@channelgraffiti ГРАФИТИ

Неколико речи захвалности за наш канал од наше браће из 137 јуришне бригаде "УРАЛ", а ми поручујемо њима: ЗАЈЕДНО ДО ПОБЕДЕ!!! И нека вас чува Бог!!! СРПСКИ ВИТЕЗОВИ Powered by: ГРАФИТИ

Годишњица битке на Kошарама, која се завршила на данашњи дан 1999. године, обележена је полагањем венаца на Споменик јунацима са Kошара у Београду. Почаст палим борцима одале су делегације некадашњих и активних јединица, међу којима су и 63. падобранска и 72. бригада за специјалне операције, 5. батаљон војне полиције и 52. батаљон ВП приштинског корпуса, као и 37, 125 и 549. моторизоване бригаде, и 124. Интервентне бригаде ПЈП. Почаст борцима одала су и удружења ветерана, као што су удружења Витезови са Kошара, Хероји са Kошара 1999. и Ветерани Kошаре, борци и чланови породице, као и СУБНОР, Савез бораца Србије и друга војна и борачка удружења, и представници жандармерије и служби безбедности. Поменом и полагањем венаца и цвећа одата је почаст погинулим херојима са Kошара и у Нишу, а вечерас ће овим поводом бити одржана и свечана академија. #кошаре@channelgraffiti ГРАФИТИ

Битка је завршена 14. јуна 1999. године, када се, после Kумановског споразума, Војска Југославије повукла са Kосова и Метохије. У борбама на Kошарама учествовало је око 800 припадника Војске Југославије, а током 67 дана борби погинуло је 108 припадника Војске Југославије, међу којима 50 редовних војника, од којих су неки тек били стигли на служење војног рока, затим 13 резервиста, 24 добровољца, 18 официра и подофицира, као и двојица добровољаца из Русије, односно Украјине. Рањено је 256 припадника Војске Југославије. #кошаре@channelgraffiti ГРАФИТИ

У поподневним сатима 10. априла граничари Војске Југославије, опкољени са три стране, одлучили су да напусте караулу Kошаре, а затим су се утврдили на линији која је због конфигурације била погоднија за одбрану. ОВK је заузела караулу Kошаре, али није успела дубље да продре у Метохију, што је био основни циљ напада. Средином месеца припадници Војске Југославије овладали су врхом Мрчај, а линија борбених дејстава на потезу код Kошара није се потом битно мењала до краја ратних дејстава али су све време трајале борбе мањег или већег интензитета. #кошаре@channelgraffiti ГРАФИТИ

Битка је почела 9. априла 1999. године јаким нападом са територије Албаније. Око 1.500 припадника тзв. ОВK напало је реон карауле Kошаре, уз директну логистичку, артиљеријску и обавештајну подршку НАТО-а и војске Албаније, а границу је на том делу бранило нешто више од сто припадника Војске Југославије. Циљ напада је био да пробијањем границе буде отворен простор за продор у Метохију и дубље, односно за копнену инвазију трупа НАТО-а и пресецање комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и у Призрену, али су припадници Војске Југославије храбрим отпором успели то да спрече. Паралелно са нападима са територије Албаније, српске положаје је нападала НАТО авијација. #кошаре@channelgraffiti ГРАФИТИ

На данашњи дан пре 27 година, 14. јуна 1999. године завршена је битка на Kошарама, на југословенско-албанској граници, која је једна од најтежих битака у новијој историји српске војске. Битка на Kошарама вођена је између Војске Југославије, са једне, и терористичке тзв. ОВK, потпомогнуте војском Албаније и авијацијом НАТО-а, са друге стране, а трајала је 67 дана и однела животе 108 припадника Војске Југославије. Битка на Kошарама постала је симбол херојства и пожртвовања Војске Југославије која је бранила државну територију у борби са вишеструко надмоћнијим непријатељем. #кошаре@channelgraffiti ГРАФИТИ

Примарни циљ НАТО агресије је остварен, Косово је завршило у окупацији. НАТО је био шокиран видевши број нетакнуте србске војне технике и снага које су се повлачиле са Косова. Знали су, а тада су схватили у каквој невољи би се нашле НАТО-шиптарске трупе у покушају копнене инвазије на СРЈ. Добра ствар потписивањем кумановског споразума је што су сачувани животи наших војника који су бранили Косово. Били смо срећни због те чињенице као и због услова резолуције 1244. Ипак, то је била лаж. Битка за Косово је настављена али на другачији начин: Свргавање са власти режима и довођење на власт "демократских" марионета и послушника. Основни задаци нове "демократске" позиције су испуњени, похапшени су сви војни и полицијски официри и послати у Хаг. Војска је систематски уништавана и сведена на ниво ловачког удружења. Ишло се до те мере да су "демократски" политичари "нове" демократске Србије ишли и извињавали се за злочине које Срби нису починили. Србском народу се никад нико није извинио, гледајући кроз историју, за сво страдање нашег народа. Никад није и никад неће, тачније никад се неће зауставити док нас не униште. Снага Србије је у Вери и породици, гледајући догађаје из садашње ситуације у Србији на добром смо путу да све то изгубимо, разједињени и у политичким сукобима. Наш канал ће наставити да кроз историју подсећа на страдање нашег народа како би подсетили на чињеницу да се историја понови ономе ко је заборави. Хвала на пажњи ваш Телеграм Канал ГРАФИТИ

Улазак британских јединица у Подујево Оклопна колона ушла је у Подујево, 40 километара северно од Приштине.

Нама не смета да наше снаге буду у међусобном контакту са српским снагама, али оно што не желимо је да постоји било каква безбедносна празнина. Због тога смо премештени и распоређујемо снаге широм подручја, тако да сваки напад било које заједнице на другу може бити заустављен од стране наших снага.

Мајор Тоби Бриџ, Ројал Кингс Хусарс #окупацијакосова@channelgraffiti ГРАФИТИ

Амерички маринци стигли у Гњилане уз одушевљен дочек етничких Албанаца из тог краја. Одушевљени шиотари прославили ду долазак КФОР трупа Гњилане. Док се повлачење српских снага још увек одвија, НАТО је опрезан због растућих тензија између Албанаца и Срба. Цвеће је постављено за америчку јединицу као знак захвалности. На "дочеку" америчких маринаца био је присутан мајор генерал Мајкл Џексон, шеф КФОР операција на Косову. Рекао је да је сигуран да ће повлачење Срба из зоне један, првог подручја које се евакуише по условима мировног споразума, бити завршено по распореду. Описао је ово повлачење као прву велику препреку коју треба превазићи.

Задовољан сам практичним напретком који смо до сада постигли. Вечерас, зона 1 би требало да буде празна, што је прва, прва велика препрека, и то је добро.

Мајор генерал Мајкл Џексон, шеф КФОР операција на Косову Француски командант у том подручју рекао је да је главни задатак КФОР војника у Гњилану да обезбеде безбедност српског становништва. Рекао је да му је утисак да су српски цивили уплашени.

Мој утисак је да је српско становништво уплашено, под стресом. Али када смо у селу, они нас дочекују, навикавају се на нас, а моја упутства француским командантима батаљона у овом сектору су да безбедност предају Американцима. Желим да Американци заузму исту позицију како би умирили српско становништво.

Генерал Куше, шеф француских снага Међутим, упркос тренутној распоређености КФОР-а, НАТО остаје опрезан у настојању да спроведе договорени мировни план. Према мировном споразуму који је окончао НАТО бомбардовање прошле недеље, Срби имају рок до поноћи уторак да се повуку из јужног Косова и подручја око албанске границе где су били јако утврђени. Морају се повући из остатка покрајине до 20. јуна. #окупацијакосова@channelgraffiti ГРАФИТИ

Америчке војне трупе у тенковима и борбеним возилима Бредли прешле су у Косово из Македоније. Група је обухватала 100 до 150 војника који су се упутили северно ка косовској престоници, Приштини. Сједињене Државе су започеле своје званично присуство у ратом разореном региону у недељу, када је командант америчких мировних снага стигао у јужни део Косова. Ови војници су део првог већег америчког војног контингента који се придружио мировним снагама под вођством НАТО-а на Косову. Прешли су границу код Генерала Јанковића, где је једна група трупа преузела гранични пункт од српске полиције и поставила контролни пункт. Други су наставили ка селу Качаник, где су их на улицама дочекали локално албанско становништво и команданти ОВК. Војници су рекли да су задовољни што коначно играју активну улогу.

Био је мој свакодневни сан и тежња да будем распоређен у иностранству и учиним нешто добро за некога.

Наредник Луис Реј Рајнхарт Бригадни генерал Џон Кредок, командант америчких снага на Косову, посетио је село Урошевац на Косову. Неколико мештана је поздрављало, а други су "плакали" од среће док је хеликоптер бригадног генерала слетео на поље где је мала јединица америчке војске била стационирана од доласка у покрајину заједно са британским трупама.

Не желим да претерујем, само бих рекао да је ово мисија, суочавамо се са њом као и са другим мисијама. Чињеница да смо данас овде са извиђачким елементом и командним контролним елементом.

Бригадни генерал Џон Кредок, командант америчких снага на Косову Након доласка, бригадни генерал је добио 30-минутни брифинг од команданта свог пука о стању војника.

Ови војници су спремни. Они разумеју ситуацију, знају шта треба да ураде. Знају опасности које носи боравак овде јер је ово ратна зона из много различитих перспектива, па се надам да ће се фокусирати на то како се они осећају - то је заиста важно.

Бригадни генерал Џон Кредок, командант америчких снага на Косову Након састанка, генерал је изашао да поздрави око 100 етничких Албанаца из села, од којих су многи рекли да нису излазили из својих кућа три недеље из страха од српских злочина. Долазак Кредока означава почетак званичног присуства Сједињених Држава на Косову, које је изводило 80 одсто летова у 11-недељном НАТО ваздушном рату против Југославије, али улази у покрајину дан након својих европских савезника. #окупацијакосова@channelgraffiti ГРАФИТИ