ГРАФИТИ - GRAFFITI

25. мај 1992. У Брадину упадају удружене муслиманско-хрватске снаге њих око 3.000, те праве стравичне злочине над Србима, које се могу окарактерисати као геноцид. Убијено је око 60 цивила, силовано 5 Српкиња, а више од 330 Срба из овог и околних села одведено је у логоре Челебић и Мусала, где су мучени на најмонструозније начине, а од мучења су страдала 22 логораша. У ископану јаму у порти срушеног православног храма бачено је 26 тела погубљених Срба. Најстарија жртва је 85-годишња Паула Вукосава, а најмлађи 11-годишњи Срђан Жужа. Имовина убијених, заробљених и протераних Срба систематски је опљачкана, а куће и Црква Вазнесења Господњег су запаљени и срушени. Брадина је пре рата била насељена већински српским становништвом, у селу је било 280 кућа са више од 1.200 Срба. #муслиманскизлочини@channelgraffiti #усташе@channelgraffiti ГРАФИТИ

"Заробљеници" 26.5.1995. ГРАФИТИ

25. мај 1995. Код Сарајева, авиони НАТО Пакта бомбардовали српске положаје око Пала. Након првих ваздушних удара НАТО авијације на складишта муниције у близини Пала (25. и 26. маја), снаге ВРС су заузеле складишта оружја УН-а. Тада су заробиле више од 300 припадника УНПРОФОРа, везујући их за војне објекте, мостове и радаре како би спречили даље бомбардовање. ГРАФИТИ

ЕКСКЛУЗИВНО ЗА НАШ КАНАЛ ОД ВИТЕЗА "СТЕФАН"....СЛАЊЕ "ПТИЦЕ" НА ПОСАО, НАРАВНО УЗ ПОЗДРАВЕ... СРПСКИ ВИТЕЗОВИ Powered by: ГРАФИТИ

Под будним оком нашег Витеза "СТРЕСС"-а, мотори из последње хуманитарке коју смо послали су склопљени и спремни за употребу и нове задатке. ЗАЈЕДНО ДО ПОБЕДЕ!!! СРПСКИ ВИТЕЗОВИ Powered by: ГРАФИТИ

ДОБРО ЈУТРО БРАЋО И СЕСТРЕ!!! У срцу Хомоља, међу шумама, изворима и свежим планинским ваздухом, налази се Крупајско врело, место где вода, тишина и природа праве призор који се дуго памти. Тиркизна боја воде, крашко језеро, зеленило и мир који се овде осећају, чине ово место идеалним за кратак бег из града, лагану шетњу и предах од свакодневице. А оно што посебно даје душу овом крају јесте спој природе, сеоског туризма и домаће хране. Овде се не долази само да се види лепота, већ да се успори, удахне дубоко и осети Хомоље онакво какво јесте. Крупајско врело је доказ да Србија има места која изгледају као да су сакривена од света. ГРАФИТИ

Манифестација 'У сусрет Видовдану' Манастир Светих Архангела, Призрен 24.05.2026 ГРАФИТИ

Под будним оком нашег Витеза "СТРЕСС"-а, мотори из последње хуманитарке коју смо послали су склопљени и спремни за употребу и нове задатке. ЗАЈЕДНО ДО ПОБЕДЕ!!! СРПСКИ ВИТЕЗОВИ Powered by: ГРАФИТИ

Црвено доба - злочини комуниста у Србији и Црној Гори 1944. - 1947. - 4. епизода #комунистичкизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

ЧАСНИ ПОЈАС ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У духовном насљеђу Цркве постоје светиње које нису само предмет побожног поштовања, већ живи знак Божије благодати. Једна од највећих реликвија православног свијета јесте Појас Пресвете Богородице, који се данас чува у манастиру Ватопед на Светој Гори. Ниједан други земаљски предмет није тако јасно повезан са Мајком Божијом, јер је то заиста Њен лични појас – дио Њеног живота, Њене љубави и Њене бриге за људе.

Услиши, Пречиста Мајко, молитве оних који траже пород, исцјели болесне, сачувај дјецу и породице наше. Укријепи нашу вјеру и не остави нас у нашим искушењима. Умоли Сина Твога и Бога нашега да нам опрости сагрјешења наша и да нас удостоји Царства Небеског.

Пресвета Богородице, спаси нас! Амин! ГРАФИТИ

Стигла је још једна хуманитарна помоћ јединицу у којој се налази наш Витез "СТРЕСС" у организацији Телеграм Канала СРПСКИ ВИТЕЗОВИ уз велику помоћ организације "ЗЛАТНЕ РУКЕ АНЂЕЛА" из НОВОСИБИРСКА. ЗАЈЕДНО ДО ПОБЕДЕ!!! СРПСКИ ВИТЕЗОВИ Powered by: ГРАФИТИ

Свети Владика Николај Велимировић (биографија и живот светитеља) ГРАФИТИ

24. мај 2003. У Београду, владика Николај Велимировић уврштен је међу свеце Српске православне цркве. Владика Николај Велимировић уврштен је међу свеце Српске православне цркве /СПЦ/ 24. маја 2003. године. Свечана канонизација обављена је у Храму Светог Саве на Врачару. ГРАФИТИ

24. 5. 2001. У Медарима, Здружене снаге безбедности СР Југославије ушле у подсекторе "Југ" и "Север" Сектора "Б" копнене зоне безбедности, чиме су заузеле административну границу према Косову и Метохији. Операције су углавном изведене без оружаних провокација, инцидената и сукоба. Југословенске Здружене снаге безбедности су ушле у целу КЗБ, запоселе доминанте објекте и започеле остваривање наменских задатака. Операције уласка биле су јавне, унапред најављене и пратили су их бројни новинари. ГРАФИТИ

24. мај 1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали електро-енергетске системе у Нишу, Новом Саду и Костолцу. Бомбе су пале и на околину Урошевца, Пуново Поље, затим београдско насеље Ритопек, водовод у Сремској Митровици, што је довело да 10.000 људи остане без воде. Бомбардовањем електроенергетских постројења код Костолца, Новог Сада и Ниша, проузрокована је несташица електричне енергије. #милосрднианђео@channelgraffiti ГРАФИТИ

Логор: ВИКТОР БУБАЊ "Виктор Бубањ" или "Рамиз Салчин" је некадашњи злогласни логор у систему муслиманских концентрационих логора у Сарајеву (касније је назван "Рамиз Салчин") намјењен за мучење и убијање Срба (цивила и војника). Овај казамат основале су муслиманске паравојне формације у мају 1992. године у Сарајеву, одмах након што су се иселили припадници Југославенске Народне Армије, пошто је ту деценијама била њихова касарна. Како су војници ЈНА напустили касарну то су се Алијини бојовници уселили. Највиши врх муслиманских цивилних и (пара)војних власти у Босни и Херцеговини је добро знао за постојање овог казамата и шта се у њему дешава, али нису ништа учинили да зауставе мучење Срба и терор стражара. Логор "Виктор Бубањ" је само један у систему више стотина логора у којима су утамничени Срби током 1992-1996 у Сарајеву. Кроз логор "Виктор Бубањ" је прошло око 5.000 Срба свих старосних структура, оба пола, а њих стотинак је убијено за три и по године током босанско-херцеговачког рата. Само 10% логораша су били војници ЈНА, касније припадници ВРС... остало су били србски цивили. У овај казамат довођени су претежно Срби са сарајевског подручија, али и шире околине, па чак из долине Неретве. Муслиманске власти су дуго сакривале овај логор од међународних комисија које су долазиле у Босну и Херцеговину током 1992-1995.... али је једна делегација МЦК успела доћи у фебруару 1993. године и направити списак затвореника. Хашки трибунал је одбио да процесуира злочинце из овог логора иако им је достављена обимна документација од Тужилаштва Србске Републике у БиХ. Врло мали број мучитеља из овог логора је изведен пред Суд правде у Босни и Херцеговини, јер Тужилаштво БиХ намерно деценијама врши опструкцију овог случаја како би се сакрила умешаност муслиманских вођа и открио ланац командовања у Сарајеву током рата. Овај логор је имао и надимак "Јукин затвор" по свом управнику Јусуфу Празини Јуки, команданту специјалних војних јединица кога је именовало муслиманско Председништво БиХ. #муслиманскизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

24. мај 1992. У Сарајеву, касарна ЈНА "Виктор Бубањ" плански евакуисана. Припадници Југославенске Народне Армије, који су дуже време били блокирани у касарни, евакуисани су без и једног испаљеног метка. Ова касарна је одмах претворена у муслимански логор, за мучење Срба, током босанско-херцеговачког рата 1990-их. #муслиманскизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

24. мај 1992. У Сарајеву, у насељу Касатићи, општина Хаџићи, убијена је српска породица Милошевић (Јованка, Илија, Дејан, Ацо и Срђан) и Горан Тодоровић, све су били ненаоружани цивили. #муслиманскизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

У артиљеријском нападу снага лојалних промуслиманској влади у Сарајеву 24. маја 1995. године, у Озренској улици, убијена је осмогодишња Зорица Дивчић. Осмогодишња девојчица била је уписана у први разред Основне школе “Сава Сава” у данашњем Источном Новом Сарајеву. Ова основна школа 11. марта обележава Дан сећања на страдалу децу Српског Сарајева. У српском насељу Грбавица, мучка рука снајперисте са зграде Лориса прекинула посљедњу игру деветогодишње Наташе Учур и годину старије Милице Лаловић. Наташа и Милица синоним су страдања деце Српског Сарајева. Најмлађи ученик је била Зорица Дивчић, уписана у први разред, а најстарија Дијана Ћосовић. У српским деловома Сарајева, током рата деведесетих година, од дејства снага лојалних промуслиманској влади, страдало је, на разне начине, 123. малишана. Нико још није одговарао ни за Милицу, ни за Наташу, нити за једно дете тог црног списка. #муслиманскизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ