ГРАФИТИ - GRAFFITI
前往频道在 Telegram
18+"ГРАФИТИ". Покушаћемо да кроз историју заједно са вама схватимо прошлост,садашњост и погледамо у будућност.Будућност, садашњост и прошлост су делови времена у коме оно што ми зовемо прошлошћу постаје садашњост или будућност и обратно
显示更多未指定国家未指定类别
257
订阅者
-124 小时
+57 天
+2230 天
帖子存档
ЗАТВОР И СМРТ
Наредне године бива испоручен у СССР јер је политички миље у Москви тако захтевао од Мађара, да им се испоруче сви они који су оставили крваве трагове на Источном фронту убијајући њихове цивиле. Иначе, Мађарска је деценијама након рата била совјетски протекторат.
Хенрик Верт је депортован у групи са осталим злочинцима у логор за ратне заробљенике, где је и умро 28. маја 1952. године.
#мађарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
ХАПШЕЊЕ И СУЂЕЊЕ
Када је Верт смењен са места гувернера враћа се у Будимпешту где је био у Војсци све до 1944. године. Тада га хапси немачка полиција ГЕСТАПО по наређењу пронацистичког вође у Мађарској Ференца Саласија.
Када су снаге Црвене армије већ увелико прегазиле Мађарску и наставиле свој поход ка Берлину, Хенрик Верт бива ухапшен од совјетских агената из КГБ.
Суђено му је током 1948. године за ратна злодела, злочине против човечности, кршења закона и обичаја ратовања, формирање логора, убијање цивила итд. Народни суд му је донео пресуду смртна казна стрељањем. Међутим, казна је преиначена у 25 година робије.
#мађарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Сем Срба, мађарска Влада је на својим територијама прогонила и Јевреје па је у складу са тиме донето низ расистичких закона по угледу на нацистичку Немачку, у смислу забране бракова, остваривања трговачких послова и сл. Генерал Верт је био одани Хитлеров послушник који је веровао да Немци могу да победе Совјетски Савез и Велику Британију.
На месту начелника Генералштаба, Хенрик Верт је остао све до 5. септембра 1941. године, а онда је смењен лично од Миклоша Хортија. Разлог томе је био вероватно велики губици мађарских трупа на Источном фронту у борбама са Црвеноармејцима, где су Мађари морали да пошаљу своју Другу армију.
Хенрик Верт је наставио да буде гувернер на окупираном делу Војводине, односно Бачке и Барање где се задржао све до децембра 1942. године. За време окупације мађарске оружане снаге (војска и жандармерија) су извршиле по злу чувену Новосадску рацију крајем јануара 1942. године, односно хапшење Срба и Јевреја у јужним деловима Бачке, када је убијено преко 4.500 Срба и 500 Јевреја, за само неколико дана... њихова имовина је опљачкана и уништавана.
#мађарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Логор Шарвар
Поред православних свештеника СПЦ који су се први нашли на удару... мађарске окупационе власти су издале шовинистички проглас у коме су навели да "Сви који су дошли на 'мађарску земљу' након 31. октобра 1918. године, морају одмах да напусте своје куће и имања и оду тамо одакле су дошли...". Ово се односило највише на Солунске добровољце односно учеснике Првог светског рата који су заједно са Србском војском поразили аустроугарске трупе у овим крајевима, чиме је завршена њихова ера.
Под јаким војно-полицијским стражама са чиме је Хенрик Верт био одлично упознат, десетине хиљада Срба (читаве породице) су опљачкане и потом насилно депортоване у окупирану Србију, коју је предводио Милан Недић. У њихове куће су усељени сиромашни Мађари из остали делова Мађарске.
Поред тога Мађарске власти су одмах формирале и концентрационе логоре као што су: Шарвар, Барч, Нађкањижа... који су били у југозападним деловима Мађарске. Процењује се да је око 20.000 Срба одведено у те логоре смрти, одакле се један део вратио. Такође су и на територији Бачке и Барање су такође бивали сабирни логори за интернацију Срба и немађара.
#мађарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Мађари су већ 13. априла окупирали Нови Сад. Такође одмах по окупацији су враћали све старе називе од пре Првог светског рата називима места, река и сл. Србски језик и ћирилица су забрањени.
За само првих две недеље окупације Бачке и Барање, мађарски војници су убили најмање 3.000 Срба, а поред њих на удару су се нашли Јевреји и Роми.
Поред тога, мађарске окупационе власти су све до 16. децембра 1941. године на окупираним подручјима имали војну управу, зашта се залагао лично и сам Хенрик Верт... потом је уведена цивилна управа и ти делови су припојени Краљевини Мађарској, на основу Декрета Народне скупштине.
#мађарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Миклош хорти
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Од стране регента Миклоша Хортија, Верт добија почетком 1941. године наређење да сачини израду плана напада на југославенску територију. Заправо, Хорти и његови сарадници су желели да Мађари запоседну своје "Јужне делове". За кратко време Верт презентује Хортију и Бардошију планове и спроводи мобилизацију свих војно способних мушкараца...
Мађарске оружане снаге 10. априла 1941. године када је већ увелико трајала злочиначка операција "Казнена одмазда" односно инвазија на Краљевину Југославију са својом Другом армијом прикључују се тој инвазији са својих 80.000 војника сврстани у четири корпуса, односно 14 бригада и један батаљон. Они су окупирали Барању и Бачку, као и Међумурије и Прекомурје.
Отпор Војске Краљевине Југославије је био веома слабашан мањим делом због неспремности и недовољног времена за мобилизацију, а већим делом због издајства и дезертерства Хрвата и Словенаца.
#мађарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Верт и Хитлер
Хенрик Верт (1881-1952) је био високи угарски официр, мађарски војсковођа, односно начелник Генералштаба за време Другог светског рата. Он је немачког порекла који је рођен у Банату и припадао Фолксдојчерима, односно Дунавским Немцима.
Хенрик Верт је прошао војне школе и обуке у аустроугарској војсци почетком 20. века и био активан учесник Првог светског рата, који је био ратишту у Галицији где се борио против руске војске (Источни фронт).
Након Великог рата остао је активан у краљевској мађарској војсци и узнапредовао до чина генерала, да би 1938. године постао и начелник Генералштаба. Кратко је током 1936-1938 био смењен, да би био враћен и постављен на место главнокомандујући мађарске војске, све до септембра 1941. године. Био је пронемачки оријентисан и гледао је да удовољава Хитлеровим захтевима.
Учествовао је у изради планова за напад тј. агресију на Краљевину Југославију априла 1941. године. Његове јединице су починиле стравична злодела према цивилима: Србима и другим немађарима на подручју Бачке и Барање. Током 1942. године обављао је функцију мађарског гувернера за подручја која су окупирана од југославенске краљевине.
Крајем 1944. године био је ухапшен од ГЕСТАПО-а, а у фебруару 1945. од агената КГБ-а. Комунистичке власти у Мађарској су га осудуле на смрт 1948. године, али је то преиначено у 25 година затвора. Бива послат у Совјетски Савез где је умро у логору за ратне заробљенике маја 1952. године.
#мађарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
28. мај 1952. У Совјетском Савезу је у логору за ратне заробљенике умро Хенрик Верт, бивши начелник мађарског Генералштаба током Другог светског рата.
Он је одговоран за учешће фашистичке војске Мађарске у Априлском рату 1941. године, као и погром Срба из Бачке и Барање, где су његови војници оставили крваве трагове над цивилима.
#мађарскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
27. мај1999. У Хашком Трибуналу, главна тужитељка Луиз Арбур, потврдила је да је Међународни кривични суд за Бившу Југославију издао налога за хапшење највишег војног и државног руководства Србије, због сумње да су учествовали у организовању и прикривању злочина на Косову и Метохији.
ГРАФИТИ
27. мај 1999. Преко 300 авиона НАТО пакта је полетело изнад Србије, стравично бомбардовање у београдском насељу Раља, када је погинуло 3 деце. Гранатирана су насеља: Макиш, Остружница и Бубањ Поток. Затим још и Забучје код Ужица, фарма "Добричево" код Ћуприје. Гранте су пале на Куршумлију, погинули цивили, Косовску Витину, Лебане...
Најмање два цивила су погинула, а 10 лица повређено у нападу на Алексинац. Испаљено је седам пројектила на приватне куће и индустријску зону града. Погођене су трафостанице у Лештанима и у Бежанијској Коси.
Приликом бомбардовања Ћеновачког моста на Јабланици код Лебана три особе су погинуле.
#милосрднианђео@channelgraffiti
ГРАФИТИ
ЦРКВА СВЕТОГ СТЕФАНА НА БРЕЗОВИЦИ
На самом врху села Брезовица (општина Штрпце), са погледом на падине Шар-планине и Сиринићку жупу, налази се црква Светог Првомученика Стефана. Овај свети храм припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве.
Изградња и ктиторствоГрадња је започета у тешким временима 1997. године, а завршена је 2001. године. Главни ктитор храма је др Растко Александров Баташа, познати београдски кардиохирург и потомак руске племићке породице.
У изградњи су несебично помогли и сами мештани Брезовице.
Архитектура и уметностПројекат: Архитекта и хералидичар Драгомир Ацовић.
Иконостас: Прелепи дрвени рад уметника Дарка Ранковића, кума ктитора др Растка.
Храмовна славаЦрква прославља своју славу 15. августа (Пренос моштију Светог Стефана / Стефан Ветровити), када се овде традиционално окупља верни народ из целог краја.
Овај храм је прелепи симбол вере, заједништва и опстанка подно Шар-планине.
ГРАФИТИ
27. мај 1995. Код Сребренице муслимански бојовници који су из заштићене енклаве Сребреница несметано прошли пункт УНПРОФОР-а... а затим отворили пушчану ватру на петорицу Срба цивила из Руповог Брда, који су се враћали из шуме са камионом дрва.
Тројица су на лицу мјеста убијени, а двојица су тешко рањени и после кундаком дотучени.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
27. мај 1992. У Горажду на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге су убиле 8 Срба, породица Вукашиновић, у селу Горња Буковица.
#муслиманскизлочини@channelgraffiti
ГРАФИТИ
Зграда Војничког радио Београда (Soldatensender Belgrad) (1941—1944)
У окупираној Србији 27. маја 1941. године ступила је на снагу нацистичка „Наредба о забрани слушања емисионих станица”.
Ова мера је донета како би се локално становништво потпуно одсекло од информација ван немачке пропаганде.
Наредба војног заповедника у Србији објављена је 27. маја 1941. године.
Било је забрањено слушање свих страних радио станица (попут вести из Лондона или Москве), али и било каквог програма који није био под контролом окупатора.
Кршење ове наредбе третирано је као тежак облик саботаже и антиокупаторског деловања, што је повлачило строге затворске казне, слање у концентрационе логоре или смртну казну.
Упркос смртној опасности, грађани су тајно слушали вести, преносили их путем „усмених новина” и водили антиокупаторску реторику у својим домовима.
ГРАФИТИ
