ГРАФИТИ - GRAFFITI

#окупацијакосова@channelgraffiti #комунистичкизлочини@channelgraffiti #фолксдојчери@channelgraffiti #муслуманскизлочини@channelgraffiti #немачкизлочини@channelgraffiti #бугарскизлочини@channelgrafitti #јасеновац@channelgraffiti #ндх@channelgraffiti #усташе@channelgraffiti #кошаре@channelgraffiti #милосрднианђео@channelgraffiti ГРАФИТИ

Наши хероји Стефан и Стресс СРПСКИ ВИТЕЗОВИ Powered by: ГРАФИТИ

Манастир Троноша ДОБРО ЈУТРО БРАЋО И СЕСТРЕ!!! ГРАФИТИ

Никола Тесла, генијални иноватор чији изуми су преобразили човечанство, рођен је пре 170 година, 10. јула 1856. године. Визионар, ћудљиви самотњак, Тесла је свету подарио око 300 патената, а без појединих од њих савремена цивилизација би била незамислива. Рођен је у Смиљану, Лика. Отац Милутин Тесла био је свештеник Српске цркве, односно Карловачке митрополије. Мајка Георгина, Ђука, такође је била из свештеничке куће, кћи проте Николе Мандића и Софије, рођене Будисављевић. Био је четврто од петоро деце у породици. ГРАФИТИ

Манастир Благовештење - Овчарско-кабларска клисура ДОБРО ЈУТРО БРАЋО И СЕСТРЕ!!! ГРАФИТИ

За тату од "ћере" поклон из Грчке, плава хоботница која је у ствари "медуза"... ГРАФИТИ

9. јул 1913. годие, победом српске војске над бугарским трупама завршена битка на Брегалници у Другом балканском рату. Брегалничка битка је била кључни сукоб у Другом балканском рату.Отпочела је изненадним ноћним нападом бугарске војске, али је завршена великом српском победом код Штипа и Кочана, чиме је одлучен исход рата. Овај војни окршај представља једну од највећих и најкрвавијих битака у српској историји, где су се обе стране суочиле са великим жртвама. Рат је избио због територијалних спорова међу дотадашњим савезницима око ослобођених земаља у Првом балканском рату. Бугарска је без објаве рата напала српске и грчке положаје. Након почетног изненађења код реке Брегалнице, српска војска је прешла у контраофанзиву, потиснула бугарске снаге и однела одлучујућу победу. Србија, Црна Гора и Грчка победиле су у Другом балканском рату, а након тога уследио је Букурештки мир којим су дефинисане границе. БИТКА НА БРЕГАЛНИЦИ ГРАФИТИ

Часни Појас Пресвете Богородице - Хор Богородице Тројеручице ГРАФИТИ

На подручју општине Зета почело је постављање “тробојки” и државних застава, како је недавно најавио лидер ДНП Милан Кнежевић. Према информацијама са терена, постављању застава “логистику” даје комунална служба. Подсећамо, лидер Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић раније је најавио да ће уочи 13. јула позвати грађане Зете да истакну тробојке. ГРАФИТИ

Посебно место у историји устанка заузима будући краљ Србије Петар И Карађорђевић. Под именом Петар Мркоњић придружио се херцеговачким устаницима и раме уз раме учествовао у борбама против османске власти. Његово учешће остало је симбол личне храбрости, патриотизма и спремности да дели судбину народа за чију ће се слободу касније залагати као владар ГРАФИТИ

Невесињски устанак представљао је много више од локалне побуне. Његов одјек довео је до великих промена у региону, подстакао национално буђење балканских народа и био један од догађаја који су претходили српско-турским ратовима, руско-турском рату и каснијем међународном признању независности Србије и Црне Горе на Берлинском конгресу 1878. године. ГРАФИТИ

На данашњи дан, 9. јула 1875. године, у Херцеговини је избио Невесињски устанак, познат и као „Невесињска пушка“, један од најзначајнијих догађаја у историји српског народа у XИX веку. Устанак је започео као одговор на дугогодишње насиље, тешке порезе и политичку репресију коју је над хришћанским становништвом спроводила османска власт. Први устанички пуцњи одјекнули су у околини Невесиња и убрзо се претворили у широки народни покрет који је захватио готово целу Херцеговину, а потом се проширио и на Босну. Борба херцеговачких устаника привукла је пажњу европских сила и отворила такозвано Источно питање – једно од кључних политичких питања тадашње Европе које се односило на будућност османских територија на Балкану. ГРАФИТИ

ДОБРО ЈУТРО БРАЋО И СЕСТРЕ!!! ГРАФИТИ

Неки нови клинци... ГРАФИТИ

Мирис ивањског цвећа, народна песма, игра и дух традиције обележили су и овогодишњу манифестацију „Ивањски венац“ у Нишкој тврђави. На платоу испред Београдске капије окупили су се бројни учесници и посетиоци, који су уживали у богатом културно-уметничком програму и обичајима који се преносе с колена на колено. Манифестацију су организовали Градска општина Црвени крст и Друштво уметника „Слава“, са циљем очувања народне традиције и културног наслеђа. ГРАФИТИ

Све радње у Шапцу су биле испражњене и уништене. Све што окупатор током бега није могао да понесе упропаштено је. Непријатељ је из банака узео готовину, вредности и уништио књиговодство. О степену мржње аустроугарске војске говори и запис Рида, тадашњег америчког дописника из Србије. „Своје коње су сместили у спаваћим собама отмених кућа. У приватним библиотекама све су књиге биле разбацане по поду у прљавштини, пажљиво покидане из својих корица. Нису овако поступили само са неким кућама – већ са сваком кућом“, сведочио је Рид. Барем нека утеха је што се град опет издвојио у Србији, али сада по страдалаштву, и по своја три јединствена ордена добијена за ратне заслуге: француски Ратни крст са палмом (1920.), чехословачки Ратни крст (1925.) и Карађорђевом звездом. ГРАФИТИ

Нико није у потпуности извршио попис погинулих, убијених и несталих, али према поређењу пописа становништва из 1910. и 1921. године, смањење становништва у овој декади износило је 50.344 људи, а у подринском округу 95.331 становника. Шабац се веома споро и дуго опорављао у послератним годинама јер није било новца, потребног за улагање у инфраструктуру и индустрију. О страдању Шапчана писали су, између осталих, швајцарски криминолог и форензичар Арчибалд Рајс, као и чувени новинари Анри Барби и Џон Рид. ГРАФИТИ

Разрушена црква после Првог светског рата Историја пише да нема места у Србији чији је народ пострадао, а град спаљен и разорен као Шабац.Шабац и Мачва су 1914. и 1915. претрпeли велика разарања и масовне ратне злочине од стране аустроугарске војске. Становништво Шапца и околине претрпело је велике људске и материјалне жртве. Град је у тренутку ослобођења 31. октобра 1918. године био страховито разорен. Материјална штета износила је, према процени стручњака, 200 милиона тадашњих динара. Број стамбених објеката преполовљен је – са 3000 станова пре рата на свега 1300 места становања. Сеоско становништво претрпело је такође велике губитке због разарања кућа, економских зграда, пљачке стоке, пољопривредног инвентара и покућства. ГРАФИТИ