Selef.islam
الذهاب إلى القناة على Telegram
وَقُلْ رَبِّ زِدْنِي عِلْمًا بيننا وبينكم الكتب السلف
إظهار المزيد293
المشتركون
لا توجد بيانات24 ساعات
لا توجد بيانات7 أيام
لا توجد بيانات30 أيام
جاري تحميل البيانات...
القنوات المماثلة
لا توجد بيانات
هل تواجه مشاكل؟ يرجى تحديث الصفحة أو الاتصال بمدير الدعم الخاص بنا.
سحابة العلامات
لا توجد بيانات
هل تواجه مشاكل؟ يرجى تحديث الصفحة أو الاتصال بمدير الدعم الخاص بنا.
الإشارات الواردة والصادرة
---
---
---
---
---
---
جذب المشتركين
أكتوبر '23
أكتوبر '23
+303
في 0 قنوات
| التاريخ | نمو المشتركين | الإشارات | القنوات | |
| 21 أكتوبر | 0 | |||
| 20 أكتوبر | +2 | |||
| 19 أكتوبر | +1 | |||
| 18 أكتوبر | 0 | |||
| 17 أكتوبر | 0 | |||
| 16 أكتوبر | 0 | |||
| 15 أكتوبر | 0 | |||
| 14 أكتوبر | 0 | |||
| 13 أكتوبر | +2 | |||
| 12 أكتوبر | 0 | |||
| 11 أكتوبر | 0 | |||
| 10 أكتوبر | 0 | |||
| 09 أكتوبر | 0 | |||
| 08 أكتوبر | 0 | |||
| 07 أكتوبر | 0 | |||
| 06 أكتوبر | 0 | |||
| 05 أكتوبر | 0 | |||
| 04 أكتوبر | 0 |
منشورات القناة
Pitanje:
Smiju li me roditelji spriječiti da idem na dobre skupove?
Odgovor:
Roditelji te ne smiju spriječavati da tražiš znanje ili ideš na predavanja. Oni nemaju pravo na to. Nije obavezno biti im poslušan u tome slučaju. Poslušnost se odnosi isključivo na ono što je dozvoljeno. Trebaš se međutim pozabaviti problemom na mudar i fin način. Lijepo pričaj sa njima. Roditeljsko pravo je ipak veliko. Moraš se pozabaviti problemom mudro i blagim riječima i lijepim pristupom. Nemoj međutim ne dolaziti na predavanja.
________________________________________
Šejh Bin Baz
Izvor: Hadith-ul-Masa’, strana 189
| 2 | Šta je bolje; znanje ili Džihad na Allahovom putu? Znanje je samo po sebi bolje od Džihada na Allahovom putu. Svi ljudi su u potrebi za znanjem. Imam Ahmad je rekao:
“Ništa nije ravno znanju ukoliko je namjera ispravna.”
Džihad nikada ne može biti obavezan svima, jer je Allah تَعَالَى rekao:
وَمَا كَانَ الْمُؤْمِنُونَ لِيَنفِرُوا كَافَّةً ۚ فَلَوْلَا نَفَرَ مِن كُلِّ فِرْقَةٍ مِّنْهُمْ طَائِفَةٌ لِّيَتَفَقَّهُوا فِي الدِّينِ وَلِيُنذِرُوا قَوْمَهُمْ إِذَا رَجَعُوا إِلَيْهِمْ لَعَلَّهُمْ يَحْذَرُونَ
“Svi vjernici ne trebaju ići u boj. Neka se po nekoliko njih iz svake zajednice potrudi da se upute u vjerske nauke i neka opominju svoj narod kada mu se vrate, da bi se Allaha pobojali.” (9:122)
Da je Džihad svima bio obavezan, svi muslimani bi bili dužni ići u boj. Sve međutim ovisi o osobi i vremenu. Jednoj osobi može biti bolje da se bori – dok drugoj može biti bolje da studira. Osobi koja je hrabra, jaka i zdrava – a nije posebno pametna – bolje je da se bori. To je prikladnije za takvu osobu. A ukoliko je neko pametan, ima dobro pamćenje i dobro argumentuje – bolje mu je da studira. Toliko o osobi.
Što se vremena tiče, ukoliko živimo u vremenu u kojem je učenjaka mnogo a granice su u potrebi za ljudima koji patroliraju, bolje je boriti se. A ukoliko živimo u vremenu u kojem je rašireno neznanje a novotarije su očigledne i uobičajene u društvu, znanje je bolje. Tri stvari dodatno naglašavaju znanje:
1 – Raširene novotarije i njihovo zlo
2 – Fetve bez znanja
3 – Česte rasprave o raznim temama bez znanja
Ukoliko nije moguće utvrditi šta preteže na vagi, znanje je bolje
___________________________________
Šejh Ibn Usejmin
Izvor: Šarh al-Arba`in an-Nawawijjah, strana 16 | 265 |
| 3 |  🏷️ Studiranje kod Raslana u Manufijji
Šejh Salih bin Sa’d es-Suhejmi | 209 |
| 4 | لا يوجد نص... | 213 |
| 5 | Ustav vlade Saudijske Arabije je Allahova Knjiga i Sunnet Njegovoga poslanika ﷺ – a sva hvala pripada Allahu. Na osnovu toga otvoreni su sudovi zasnovani na Šerijatu, da bi se sprovele u praksu Allahove تَعَالَى riječi:
فَإِن تَنَازَعْتُمْ فِي شَيْءٍ فَرُدُّوهُ إِلَى اللّهِ وَالرَّسُولِ إِن كُنتُمْ تُؤْمِنُونَ بِاللّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ
“A ako se u nečemu ne slažete, obratite se Allahu i Poslaniku, ako vjerujete u Allaha i Posljednji dan” (4:59)
Svaki drugi sud spada u sudove džahilijjeta. Allah تَعَالَى je rekao:
أَفَحُكْمَ الْجَاهِلِيَّةِ يَبْغُونَ وَمَنْ أَحْسَنُ مِنَ اللّهِ حُكْمًا لِّقَوْمٍ يُوقِنُونَ
“Zar oni da traže da im se kao u pagansko doba sudi!? A ko je od Allaha bolji sudija narodu koji čvrsto vjeruje?!” (5:50)
________________________________________
Autor: Imam Muhammed bin Ibrahim Al aš-Šajkh
Izvor: Fetawa aš-Šajkh Muhammad bin Ibrahim Al aš-Šajkh (12/288) | 218 |
| 6 | لا يوجد نص... | 259 |
| 7 | من قل كلامه قل خصامه، فـزكت نفسه بكفها عـن الخصومات، وطهارتهـا مـن العداوات.
Ko manje govori, manje se i raspravlja, pa time oplemjenjuje svoju dušu, sprečavajući je da se svađa i prepire, i čisti je od svakoga neprijateljstva i nasilja.
Šejh Salih Usajmi | 264 |
| 8 | Kaže Šejh Salih al-Fawzan :
A što se tiče govora džahila: “Ubijamo vrijeme”.
Pa vrijeme ti nije neprijatelj, pa da ga (od dosade) ubijaš !
Vrijeme je tvoja glavnica i tvoja ušteđevina kod Allaha !
(Silsiletu El Likaat: 33.) | 368 |
| 9 | Šejhul-Islam Ibn Tejmijje رحمه الله je rekao kada je spomenuo opasnost Ahl-ul-Bid`a:
“Da Allah nije dozvolio da postoje ljudi koji pobijaju štete ovih ljudi – vjera bi bila uništena. Ta šteta bi bila veća nego kada nevjernički neprijatelj osvoji zemlju. Kada oni osvajaju zemlje nakon toga slijedi njihovo uništavanje srca i njihova vjera, dok novotari počinju sa uništavanjem srca.”
(Medžmu’ul-Fetava 28/232) | 436 |
| 10 | 𝗣𝗶𝘁𝗮𝗻𝗷𝗲
𝗡𝗲𝗸𝗶 𝗹𝗷𝘂𝗱𝗶 𝘂𝗱𝗷𝗲𝗹𝗷𝘂𝗷𝘂 𝘀𝗮𝗱𝗮𝗸𝘂 𝗱𝗮 𝗯𝗶 𝗶𝘇𝗯𝗷𝗲𝗴𝗹𝗶 𝗻𝗲𝘀𝗿𝗲ć𝗲. 𝗗𝗮 𝗹𝗶 𝗷𝗲 𝘁𝗼 𝗽𝗿𝗼𝗽𝗶𝘀𝗮𝗻𝗼?
_____________________________________
Da. Allahov poslanik ﷺ je rekao:
دَاوُوا مَرضاكُمْ بِالصَّدقةِ
“Liječite vaše bolesne sadakom.”
[𝘥𝘰𝘣𝘢𝘳 𝘱𝘳𝘦𝘮𝘢 𝘈𝘭𝘣𝘢𝘯𝘪𝘫𝘶 𝘶 𝘚𝘢𝘩𝘪𝘩-𝘶𝘵-𝘛𝘢𝘳𝘨𝘩𝘪𝘣 𝘸𝘢𝘵-𝘛𝘢𝘳𝘩𝘪𝘣 (744)]
🎙️ Šejh Salih al-Fawzan | 356 |
| 11 | Kada zbog nečega pričamo o određenome pojedincu, Allah zna da mu želimo dati iskren savjet. Kao što su govorili naši Selefi kada bi govorili o Ahl-ul-Bid`a:
“Mi smo njima od veće koristi od njihovih očeva i majki.”
To je zato što kada objašnjavamo na čemu su oni – za njih je dobro i ukoliko se ljudi okrenu od njih, jer im se grijesi neće uvećavati.
🎙️ Šejh Raslan | 366 |
| 12 | Imam Ibn ul Džewzi:
Ebu Bekr naredio je da ga nakon smrti okupa njegova žena Esma, i da se sahrani pored Allahovoga poslanika ﷺ
[Sifat-us-Safwah (1/98-111)] | 326 |
| 13 | Poznato vam je da su nam obavezne četiri stvari, a to su
1 – Znanje
2 – Djela u skladu sa tim znanjem
3 – Pozivanje na to
4 – Strpljivost sa poteškoćama pri tome
Zar želiš da govoriš narodu o halalu i haramu, o Sunnetu i novotariji; da govoriš: “To nije dozvoljeno brate moj, boj se Allaha!” – a da istovremeno niko ne govori loše o tebi? Ima li to smisla? Pitam vas! Ima li to smisla?
Odgovorite mi; ako govoriš ljudima: “Ovo je dozvoljeno a ovo je zabranjeno”, ako onome koga si vidio da griješi kažeš: “Brate moj boj se Allaha i ne čini to! Allah kaže tako i tako, Allahov poslanik صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّم kaže tako i tako! To je novotarija, a Sunnet je ovako…” – da li je nakon toga realno očekivati da te vole? Ima li to smisla? To se čak ni Allahovome poslaniku صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّم nije dogodilo!
Bilo je ljudi koji su ga napadali, koji su se borili protiv njega i ratovali do te mjere da su ga ranili, izbili mu kutnjake i slomili šljem!
To dakle nije moguće. Onaj ko želi da ga svi ljudi vole pravi kompromise (u vjeri). Takva osoba popušta i ništa drugo!
🎙️ Šejh Muhammed Bin Hadi el-Medhali | 462 |
| 14 | Pitanje
Zar se ne može reći da je Allah سُبْحَانَهُ وَتَعَالَى sa nama Svojim bićem – na način koji odgovara Njegovome Veličanstvu?
Odgovor
To je pogrešno. Selefi su rekli da je društvo znanje – dok je Allahovo سُبْحَانَهُ وَتَعَالَى biće iznad `Arša.
___________________
Šejh Bin Baz 🖋️
Izvor: Ta`liqat-uš-Šejh Ibn Baz `ala ar-Risalah al-Hamawijjah al-Kubra, strana 204 | 383 |
| 15 | Prva vrsta Kur’anskog znanja je znanje o vjerovanju i principima monoteizma. Ovo je najplemenitije, najbolje i najpotpunije znanje. S njim se srca uspostavljaju na ispravnom vjerovanju. S njim se čiste i rastu karakteri. S njim se prihvataju i upotpunjuju djela.
Ovo znanje je o proučavanju onoga s čime Allah mora biti opisan, od savršenih osobina i veličanstvenih svojstava, onoga s čime ne može biti opisan, od nedostataka, manjkavosti i sličnosti i onoga s čime može biti opisan poput stvaranja stvorenja i to ga da On radi šta hoće. Ono šta On hoće, to bude, a ono što On neće, to i ne bude.
Ovo proučavanje se dotiče obaveznog vjerovanja u Poslanike i njihove osobine i onoga s čime moraju biti opisani, onoga s čime ne smiju biti opisani i onoga s čime mogu biti opisati.
To isto važi i za listove koji su objavljeni poslanicima i vjerovanje u ono o čemu su Allah i Njegov Poslanik obavijestili od prijašnjih i budućih događaja. To također važi i za vjerovanje u Sudnji dan, nagradu i kaznu, Džennet i Džehennem i sve ostalo što se odnosi na to.
Šejh Abdur-Rahman bin Nasir as-Sa´di
Izvor: Fath-ur-Rahim, str. 15 | 365 |
| 16 | Pitanje:
Šta vi kažete o postu dana nakon dana Ašure i dana prije? Da li je post dana nakon dana `Ašure’ propisan ili potvrđen od Allahovoga poslanika صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ?
Odgovor:
Da. Ahmed bilježi u “al-Musned”:
“Postite dan prije i dan poslije i razlikujte se od jevreja.”
U drugoj predaji stoji:
“… ili dan poslije …”
Razlikovanje od jevreja se može postići postom devetoga (Muharrema). Allahov poslanik صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ je rekao:
لَئِنْ بَقِيتُ إِلَى قَابِلٍ لأَصُومَنَّ الْيَوْمَ التَّاسِعَ
“Budem li živ slijedeće godine, postit’ ću deveti (dan Muharrema)” (Muslim 1134)
Što znači zajedno sa desetim. Ono se takođe može postići postom dana nakon dana `Ašure’. Jevreji su postili samo deseti. Postom slijedećega dana čovjek se razlikuje od njih. Ibn-ul-Qajjim رَحِمَهُ اللهُ navodi u “Zad-ul-Ma`ad” da se `Ašura’ može postiti na slijedeće načine:
1 – Posti se samo deseti Muharrem (`Ašura’)
2 – Uz deseti se posti i deveti
3 – Uz deseti se posti i jedanaesti
4 – Poste se sva tri dana
Post sva tri dana je od koristi i sa druge tačke gledišta, a to je da se time poste tri dana u mjesecu.
🎙️ Šejh Ibn Usejmin | 285 |
| 17 | Pitanje:
Ako ja učim Kur’an i jedna osoba dođe i poselami me, da li ću ja u tom slučaju odgovoriti ili ću završiti započeti red prvo?
Odgovor:
Prvo završi započeti red, pa odgovori na selam poslije. Nije propisano pozdraviti onog koji uči Kur’an i ometati njega. On će ga pozdraviti kad završi s čitanjem Kur’ana.
Šejh Salih al-Fawzan
Izvor: http://www.alfawzan.af.org.sa/node/14987 | 223 |
| 18 | Sujevjerje se suprostavlja tewhidu sa dva gledišta:
Prvo:
Sujevjeran čovjek se ne oslanja na Allaha već se oslanja na druge faktore.
Drugo:
On se oslanja na nestvarne faktore koje su samo mašta i fantazija. Šta ova stvar ima s onim što se događa? Nema sumnje da je to nedostatak tewhida jer je tewhid obožavanje Allaha i traženje pomoći od Njega.
Allah تعالی kaže:
إِيَّاكَ نَعْبُدُ وإِيَّاكَ نَسْتَعِينُ
”Samo Tebe obožavamo i samo od Tebe pomoć tražimo.” (1:5)
Sujevjerje je znači zabranjeno i suprostavlja se TEWHIDU.
Sujevjerna osoba može upasti u dva stanja:
Prvo:
On se odazove sujevjeruju i napusti djela zbog toga. To spada u najveću vrstu sujevjerja i pesimizma.
Drugo:
On se upusti u djelo sa brigom, tjeskobom i strahom zbog utjecaja sujevjerja. Ovaj slučaj je blaži. Oba slučaja su nedostatak tewhida i štetni su robovima. Idi i radi ono što trebaš uraditi i pouzdaj se u Allaha عزَّوجَلَّ i nemoj imati loše misli o Njemu.
__________________________________
Šejh Ibn Usejmin
Izvor: al-Qawl al-Mufid (1/559) | 216 |
| 19 | Ako čovjek postaje sujevjeran zbog nečega što vidi ili čuje, ne smatra se za njega da je upao u veliki širk koji ga isključuje iz vjere. Međutim, on jest upao u širk jer se oslanja na nešto što Allah nije učinio sredstvom. Ovo slabi oslanac na Allaha i čovjekovu odlučnost. On je shodno tome upao u širk sa ovog gledišta. Princip kaže:
”Svako onaj ko se osloni na neki uzrok za kojeg nema dokaza u šerijatu je mnogobožac koji je upao u manje mnogoboštvo.”
Ovo je jedna vrsta mnogoboštva jer se ono tiče zakonodavstva, ukoliko je vjerski uzrok, ili također održavanja, ukoliko je opći uzrok.
Međutim ako bi čovjek vjerovao da stvar djeluje sama od sebe bez Allaha, onda je čovjek mnogobožac koji je počinio veliki širk jer je stavio nekog uz Allaha u stvaranju.
Šejh Ibn Usejmin
Izvor: al-Qawl al-Mufid (1/575) | 205 |
| 20 | Ukoliko se vratimo na Džema`at-ut-Tekfir, ili njihove ogranke, i njihov Tekfir na vladare i sve ostale koji žive pod njima i rade za njih, uvidjet ćemo da se njihova ideologija zasniva na nezdravom razmišljanju i rezonovanju, čija je osnova da je onaj ko počini grijeh nevjernik. Sreo sam grupu ljudi koja je bila sa Džema`at-ut-Tekfir, pa ih je Allah uputio. Rekao sam im:
“Učinili ste Tekfir na neke vladare, ali zašto činite Tekfir na imame, hatibe, mujezine i čuvare džamija? Zašto činite Tekfir na učitelje koji predaju Šerijat u školama i na drugim mjestima?”
Oni su rekli:
“Oni su zadovoljni vladavinom ovih vladara koji sude nečim drugim mimo onoga što je Allah objavio.”
Ukoliko je srce zadovoljno drugim sudom mimo onoga koji je Allah objavio, nevjerstvo u djelu postaje nevjerstvo u vjerovanju. Svaki vladar koji sudi nečim drugim mimo onoga što je Allah objavio jer smatra da je to danas prikladnije u odnosu na šerijatski zasnovan sud koji ima uporište u Kur’anu i Sunnetu, čini bez sumnje nevjerstvo u vjerovanju – a ne samo u djelu. Isto važi i za one koji su zadovoljni onim što mu je po volji i njegovim pogledom na vjeru.
Vi kao prvo ne možete reći da neki vladar koji sudi zapadnjačkim i nevjerničkim zakonima – ili mnogi od njih – govori da su oni istina i da su dobri, a da nije dozvoljeno suditi islamom. Ukoliko bi to rekli, bez sumnje su nevjernici.
Pređemo li na građane, među kojima su učenjaci, pobožni ljudi i drugi, čudim se kako činite Tekfir na njih samo zato što žive pod vlašću koja obuhvata kako njih – tako i vas. Otvoreno kažete da su oni nevjernici i otpadnici i da je obavezno suditi po onome što je Allah objavio. Nakon toga međutim sebi nalazite opravdanje i kažete da, samo zato što čovjek odstupa od šerijatski zasnovanog suda, to automatski ne znači da je nevjernik! To je upravo ono što i svi ostali govore, ali vi na njih bespravno činite Tekfir.
Jedan od faktora koji pojašnjava njihovu grešku i zabludu je da im se postavi pitanje kada musliman postaje otpadnik. Postaje li otpadnik nakon prvog puta? Ili mora objelodaniti svoje otpadništvo? Oni neće imati odgovor na pitanje i neće biti u pravu.
Tako ćemo navesti slijedeći primjer;
Recimo da imamo sudiju koji ima naviku da sudi šerijatom. U jednom momentu se međutim odmeće i sudi nečim drugim mimo Šerijata – i presuđuje u korist zulumćara umjesto u korist onoga kome je učinjen zulum. On je dakle bez sumnje sudio nečim drugim mimo onoga što je Allah objavio. Kažete li za njega da je nevjernik i otpadnik? Ne, reći će oni, jer se to desilo samo jednom. Postaje li on onda nevjernik učini li to i drugi i treći put i odstupi li od Šerijata? Ponovio sam pitanje tri ili četiri puta. Kada postaje nevjernik? Oni ne mogu postaviti granicu koliko se puta čovjek treba suprotstaviti šerijatskoj presudi da bi se mogao proglasiti nevjernikom.
Oni sa druge strane mogu učiniti suprotno ukoliko znaju da dotični prilikom prve presude preferira drugi sud nad Allahovim sudom, smatra ga dozvoljenim i omalovažava šerijatski sud; u tome slučaju je ispravno reći da je otpadnik.
I obratno; ukoliko vidimo da osoba deset puta presuđuje na način koji je u suprotnosti sa Šerijatom, te ga upitamo zašto sudi nečim drugim mimo onoga što je Allah objavio – on kaže da je uplašen ili podmićen. Ovaj je mnogo gori od prvog, ali ga ne možemo proglasiti nevjernikom sve dok ne kaže da ne voli suditi po onome što je Allah objavio. U tom slučaju možemo reći da je nevjernik i otpadnik.
Šejh Albani 🖋️
Izvor: Fitnat-ut-Tekfir, strana 44-48 | 229 |
