ГТА - Српске Земље

Дефинитивно најјачи моменат ових назови ТВ дебата јесте кад лик из Српске листе, који је у скупштини тзв. Косова положио заклетву да ће штитити уставност, суверенитет и територијални интегритет тзв. Косова, оптужује Студентску листу да се залаже за признање тзв. Косова.

Ајмо једна јерес. Кандидати СНС-а у Републици Српској доживели пропаст.

Прича иде овако. Информер насумичним одабиром наилази на Тњитер налог који из авантуризма снима скуп студената у Пазару. Пажљиви посматрач, илити дрон-оператер, угледа, сасвим случајно, у маси пар ликова који држе транспарент „Ратко Младић злочинац, Сребреница је геноцид“. Неколико пута зумира и држи фокус на њима. Авантуриста окачи снимак на Тњитер, а Информер нам све то пренесе у тренутку док протест траје. Недуго затим, на истом Тњитер налогу, ови са Информера наилазе и на сличицу раје на скупу и преко тачкастог софтвера броје људе. 1389 људи избројано или 8372. Није ни битно. Данас нам патриоте деле ове случајне сличице и убеђују нас у Ал Нусра карактер скупа, док пријатељ Насера Орића забавља масу у Арени.

Тајана Потерјахин "Јуче сам покушала себе да натерам и одгледам пет минута тзв. великог народног весеља на ТВ Информер. Видела сам ужасавајућу карикатуру народа и весеља, нисам могла да издржим толико дуго. Ипак, иако не могу да тврдим, прилично сам сигурна да Зоран Ћирјаковић није био тамо. Не. Док назива друге прдопудерашима, он је у ствари прави кругодвојкашки прдопудераш. Он греје столице престоничких фенси кафића док вас убеђује да је антиелитиста, да је турбофолк кул и да треба да будете што већа стока да бисте што више били Срби. Није то само подлост. Он, мученик, и не зна ко су Срби, шта је српска песма и како се Срби веселе. Левица је увек мрзела традицију а обожавала њене кичерске плагијате јер су они културне стратегије за чињење народа горим него што јесте, и горим него што би био, да се развијао органски из хумуса своје хришћанске традиције. А најгорим народом се најлакше влада. Декаденција је дуг процес - ако вам се чини да је било боље пре 50 година, за време комунизма, у праву сте. Није било могуће људима које су васпитавали Црква, њива и школа одмах понудити ријалити и турбофолк. Они би то одбили са гнушањем. Зато су прво дошле благе варијанте кича, сасвим налик на традиционалне оригинале, као што су се и сукње певачица постепено скраћивале а продубљивали деколтеи. Наречено велико народно весеље нема ама баш никакве везе са оригиналним српским изразом, са аутентичним народом: то је какао крем табла а српство је црна чоколада. Ко не разликује ово двоје: онај ко никада није ни видео чоколаду. Таквих је, нажалост, у нашем народу много, јер иако смо разбијени на свим пољима националне егзистенције, на културном смо девастирани. Димитрије Љотић је написао, а Пекић парафразирао касније, да ниједна власт не сме народ да чини горим него што јесте. Ипак, ми најчешће овај проблем стављамо по страни, јер нам се сви други чине горући и релевантнији. Али ово је сигурно: култура, идентитет, самосвест и самопоштовање народа су оно што му чува територије и државу. Све почиње и завршава се на здравом, или болесном, духу заједнице."