ГРАФИТИ - GRAFFITI

Косовска полиција саопштила је вечерас да је након данашњег обележавања Видовдана на Газиместану у полицијске станице приведено укупно 37 особа, које су, како наводи, приведене због „провокативних позива са елементима подстицања мржње“, док је једна особа новчано кажњена због нарушавања јавног реда и мира. Сви приведени су, након саслушања, изведени пред суд и чекају одлуку надлежних органа. Овим је Косовска полиција први пут званично потврдила број приведених, након вишесатног изостанка званичник информација о броју и судбини приведених са данашнег обележавања Видовдана на Газиместану. ГРАФИТИ

Видовдан, 1989. У Косову Пољу, на Газиместану одржана велика прослава 600 годишице прославе Косовске битке, где је било преко 1.000.000 људи, а Слободан Милошевић, председник СР Србије одржао свој чувени говор, који су сепаратистичке снаге у западним и централним деловима СФРЈ протумачили као позив на рат. ГРАФИТИ

А мислили сте да немамо летњег Витеза, е ево га и поздравља све оне који нас баш нешто и не воле... СРПСКИ ВИТЕЗОВИ Powered by: ГРАФИТИ

Видовдан у Србији има слојевито значење. Говори о историји и традицији, о важним одлукама и догађајима, жртвама и ратовима, а све то говори о континуитету постојања једног народа и грађења његовог идентитета. ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА СРБИЈЕ И АУСТРОУГАРСКЕ (1881) На Видовдан 1881. године потписан је и уговор којим се Србија се обавезала да неће закључивати било какве политичке или економске уговоре са другим земљама, без претходног одобрења Аустроугарске. У замену за потпуну потчињеност Бечу, српска држава и династија Обреновића су као краљевина добиле међународно признату независност. БРЕГАЛНИЧКА БИТКА (1913) Иако се није догодио баш тог датума него неколико дана после, овај догађај се везије за Видовдан јер је још увек трајало видовданско празновање. Само неколико дана касније, 30. јуна 1913. године, Бугари су извели напад на Брегалници, што је био увод у Други балкански рат. ВЕРСАЈСКИ СПОРАЗУМ (1919) Версајски споразум којим је окончан Први Светски рат потписан је 28. јуна 1919. године истог дана када се десио Сарајевски атентат који је и био повод за његово започињање. ВИДОВДАНСКИ УСТАВ СХС (1921) Наставак приче о континуитету постојања једног или групе народа на истом простору наставља се после Првог светског рата, званично - опет на видовдан. Највиши правни акт будуће Југославије, Видовдански устав, потписан је 28. јуна, а њиме је започело раздобље заједничког живота словенских народа којим је започета фаза уништавања србског идентитета кроз масовна убиства и прогон Срба. Од атентата у Сарајеву, до данас... лешеве нисмо успели да пребројимо, мада, искрени говорећи, нисмо се ни трудили-ГРАДИЛИ СМО БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО, а србске жртве и лешеви би у тој причи једниставно сметале ГРАФИТИ

Члан „Младе Босне“ Гаврило Принцип извршио је 28. јуна 1914. године атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву који је послужио аустроугарским властима као изговор за војну инвазију на Србију. Иначе Фердинанд је био изразито поремећена особа тако да је Принцип у суштини учинио две услуге аустроугарској: решили су се поремећеног престолонаследника, а атентат им је послужио као изговор за напад на Србију који је веома дуго и темељно припреман. У атентату је, од последица случајног рањавања, преминула и његова супруга Софија Хотек. Чланови „Младе Босне“ извршили су атентат у знак протеста против аустроугарске окупаторске политике и из тежње тада већинског српског народа у БиХ, али и припадника других народа и вера, за ослобођење и уједињење. ГРАФИТИ

Слободан Милошевић који је убијен 11 марта 2006 у Хагу /Prison Scheveningen/ надживео је Зорана Ђинђића који је га је испоручио у Хаг на Видовдан. Ђинђић је погођен снајперским метком 12. марта 2003. и на тај начин скончао живот у дворишту, на бетону зграде Владе Србије. ГРАФИТИ

Карла дел Понте је,испричала како је уочи септембарских избора 2000. успоставила контакт са тадашњим опозиционим лидером Зораном Ђинђићем. Комплетан интервју и транскрипт у опцијама превод/латиница/ https://ictyoralhistory.sensecentar.org/carla-del-ponte-interview

Те суботе смо се састали у полицијској станици у Лугану. Наравно, њега тамо нико није познавао тако да смо могли мирно да разговарамо три-четири сата. Дакле, разговарали смо тамо у канцеларији шефа полиције, и морам одмах признати да сам одмах имала врло добар утисак о личности господина Ђинђића. Сећам се да ми је на крају тог састанка обећао да ће Милошевић бити изручен Хагу.

Карла дел Понте ГРАФИТИ

Дан уочи Милошевићевог хапшења у Београду, била сам у Скопљу, у Македонији. Он /Ђинђић/ме је позвао и рекао да шаље једног свог помоћника да ми пренесе новости. Дошао је исте вечери и рекао ми: Сутра ћемо ухапсити Милошевића. Сећам се да ми је рекао да за то зна само троје или четворо људи, али да ће ствар бити обављена.

Наравно, све време операција је чувана у потпуној тајности. Али били су то врло напети тренуци јер се до последњег часа, док он стварно није био у хеликоптеру, није знало да ће операција успети. Могло се, на пример, догодити да одбије да уђе у хеликоптер. Било смо, дакле, у телефонском контакту са Београдом, а тамо су били и наши људи које смо послали да прате шта се догађа. И све је добро прошло.

Карла дел Понте ГРАФИТИ

Драма је окончана после 35 часова. Милошевић је ухапшен 1. априла 2001. и смештен на првом спрату Централног затвора. Истражни судија, који му је одредио 30 дана притвора, саслушавао га је пуна четири сата. У Централном затвору је остао до Видовдана 2001. и испоруке Хашком трибуналу. Хапшењу су претходили разговори о предаји које је Милошевић обавио са Чедомиром Јовановићем, Зораном Ђинђићем и Душаном Михајловићем. Милошевић је тражио гаранције да неће бити изручен Хагу и да ће његова породица бити заштићена. Кад је добио гаранције, Милошевић се предао МУП-у. ГРАФИТИ

За разлику од трансфера, који је обављен тајно, хеликоптером до Тузле, а потом у Хаг, хапшење које је почело последњег дана марта 2001. године праћено је из минута у минут. Милошевићу је дат рок до 20 часова да се одазове судском опозиву за саслушање по кривичним пријавама. Из виле "Мир", која је била пребивалиште Слободана Милошевића и његове породице после 5. октобра 2000, стигла је порука: "Живог ме нећете одвести у затвор". Из виле је у раним јутарњим сатима 31. марта 2001. пуцано на полицију и при том су рањене три особе. Касније је установљено да је пуцала његова ћерка Марија. Драма је, иначе, почела у петак 30. марта 2001. када је, нешто пре 20 часова, полиција блокирала све прилазе Ужичкој улици. Око пола три после поноћи стигли су припадници специјалне јединице полиције, који су упали у двориште виле и почела је пуцњава. Сат касније стигао је оклопни транспортер, а око виле је већ било и стотинак Милошевићевих присталица. ГРАФИТИ

Трансферу Милошевића у Хаг претходила је одлука Владе Србије да у сарадњи с Трибуналом поступи према Хашком статуту. Пре тога, 14. јуна, усвојен је Закон о сарадњи с МКСЈ, који је после шест дана повучен из парламента, пошто је Српско национално веће одбило да га прихвати. Влада СРЈ је 23. јуна усвојила декрет којим је озваничена сарадња. Резултат је било изручење Милошевића. Трансфер Милошевића у Хаг изазвао је различита реаговања. Једна од последица била је оставка савезног премијера Зорана Жижића, а тадашњи председник СРЈ Војислав Коштуница о трансферу је сазнао путем електронских медија. ГРАФИТИ

Милошевић, бивши председник Србије и СР Југославије, одлуком Владе Србије (од 23 члана гласао 21), пре десет година на Видовдан пребачен је из београдског Централног затвора у притвор Хашког трибунала. Током рата на Косову, маја 1999. године, Међународни кривични суд за бившу Југославију подигао је оптужницу против Милошевића за злочине против човечности. Оптужбе за кршење обичаја рата и Женевске конвенције у Хрватској и Босни и Херцеговини и за геноцид у Босни и Херцеговини додате су годину и по дана касније. Слободан Милошевић није дочекао крај суђења – умро је затвору Хашког трибунала 11. марта 2006. ГРАФИТИ

ДОБРО ЈУТРО БРАЋО И СЕСТРЕ!!! ГРАФИТИ

Словеначка Територијална одбрана, као и Полиција дочекала је то спремно, па су блокирали касарне, карауле и отпочели оружани сукоб по налогу највиших републиких органа власти, међу којима су Милан Кучан и Јанез Јанша предњачили. Они су већ имали спремне концентрационе логоре, где су многе војнике и официре са њиховим породицама интернирали, а њихову имовину конфисковали. Десетине војника ЈНА (од 18-20 година старости) који су били на редовном одслужењу војног рока били су убијени, тешко рањени или се воде као нестали. За те ратне злочине никада нико није одговарао, чак ни по командној одговорности. Словеначко тужилаштво је амнестирало све оне које су се борили за независност "дежеле", док се Међународни кривични суд за бившу Југославију није бавио тим случајевима. #словеначкизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

Разбијање друге Југославије крајем осамдесетих година 20. века донело је са собом крвави рат и несагледиве последице на балканском простору наредне деценије. Многи аналитичари кажу да је све то "закувано" у Словенији. На почетку лета 1991. године када је политичка, али и економска криза у СФРЈ достизала амплитуде Народна скупштина СР Словеније 25. јуна објављује независност те републике од остатка Југославије. Наредног дана на граничним прелазима према Италији, Аустрији и Мађарској уклањају се старе табле и заставе, а постављају нове, као и у целој републици. Савезна Влада из Београда упућује у СР Словенију припаднике Секретаријата за унутрашње послове са циљем да то спрече, док југославенски Генералштаб преко Команде Пете војне области ЈНА издаје наређење да Војска обезбеди граничне прелазе државе. #словеначкизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

27. јун 1991. У Словенији, припадници словеначких паравојних снага и специјалних одреда Полиције су напале карауле и објекте Југославенске Народне Армије, чиме је отпочео Двонедељни рат у Словенији, који се завршио повлачењем ЈНА из ове бивше југославенске републике. Биланс овог "рата" био је десетине мртвих војника ЈНА, за које злочинци нису никада одговарали. #словеначкизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

Границе постоје да би их најспремнији померали. Ако имаш дисциплину, издржљивост и снагу карактера, пријави се на конкурс за Селекциону обуку за Специјалну антитерористичку јединицу. Конкурс је отворен до 27. јула 2026. године. Више информација на www.mup.gov.rs. САЈ - кад мора да се заврши. ГРАФИТИ