ГРАФИТИ - GRAFFITI

ДРАГИША Б. КАШИКОВИЋ Драгиша Кашиковић (1932-1977) је био жртва комунистичког терора, који је убијен од припадника УДБЕ (југославенске тајне полиције) у граду Чикаго, на територији савезне америчке државе Илионис. Иначе, Драгиша Кашиковић је унук Николе Кашиковића, србског родољуба и публицисте који је више пута одликован за допринос чувању србског националног идентитета у Аустроугарској. Он је у дијаспори, односно емиграцији важио као врсан новинар, али уствари је био један од вођа интелектуалне елите који је разотркривао зле намере комунистичких власти у Југославији, јер су радили на разбијању јединства и националног корпуса Срба. У Америци, Кашиковић је радио на уређивању часописа који су били веома читани шездесетих и седамдесетих година 20. века, а такође је и преводио многе текстове. Кашиковићи потичу из источних делова Херцеговине, тачније околина Требиња. Градић веома близу Црне Горе, Дубровника и јадранске обале, а опет близу у херцеговачког крша. Његов деда Никола Кашиковић је још у вријеме аустроугарске окупације Босне и Херцеговине крајем 19. и почетком 20. века уређивао часопис Босанска вила, а поред тога је дао огроман допринос на чувању србског националног идентитета међу Србима свог краја. Управо за овај часопис писали су многи родољуби као што су: Алекса Шантић, Јован Дучић, Вељко Петровић, Владислав Петковић Дис, Владимир Ћоровић, Петар Кочић... а нешто касније Иво Андрић. #комунистичкизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

19. јун 1977. У Чикагу је убијен Драгиша Кашиковић (45), новинар и публициста, изузетно поштован у емиграцији, где је радио на разоткривању комунистичких злочина. Њега су убили агенти УДБЕ, по налогу највиших власти тадашње социјалистичке Југославије. Поред њега убијена је његова пасторка Иванка Милошевић, стара 9 година. У извештају стоји да су имали више десетина убода ножем. Кашиковић је имао 45 година када је у ноћи између 18. и 19. јуна 1977. године, заједно са осмогодишњом поћерком Иванком Милошевић, мучки убијен за писаћом машином у Чикагу, у редакцији листа „Слобода". Драгиша је избоден оштрим предметом тачно шездесет четири пута. Мала Иванка задобила је педесет четири смртоносна убода! Удба убија, удбаши клеветају #комунистичкизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

Битка на Штубику 19. јуна 1807. је учврстила заједницу и братство између Срба и Руса и први пут се пролила руска крв у борби србског народа за слободу и независност. Срби и Руси су наставили да сарађују (не само на војном већ и на дипломатском плану) и наредних година док је Устаничка Србија живела све до 1813. године, али и касније током 19. века. У селу Штубик, између Неготина и Мајданпека се сваке треће недеље јуна месеца одржава смотра народног стварашатва и фоклора под насловом "Крајински обичаји", где се на пригодан начин обележава годишњица ове славне битке, и полажу се венци на споменик. ГРАФИТИ

Генерал Исајев је прешао Дунав 12. јуна 1807. а у Штубик је стигао 18. јуна. Када су Руси стигли међу Србе који су их дочекали парадно, било је ту грљења и љубљења као да су то два брата била изгубљена па се тек ту видела и познала. Те вечери су Карађорђе и Исајев имали састанак где су се договорили и направили план борбе према коме је Миленко Стојковић са 1.200 Браничеваца и Вулица Вилићевић са 600 Смедереваца извршио опкољавање Мула – пашиних шанчева. У зору 19. јуна 1807. србска и руска војска су отпочеле јуриш на Мула – пашине шанчеве, да би се те вечери прва заједничка борба Срба и Руса завршила великом победом. Мула – паша је једва спасао главу побегавши са бојног поља, као и Дели – Кадрија и Гушанац – Алија. Турци су, што у шанчевима, што изван њих, оставили око 1.500 погинулих и више хиљада рањених. Губици Срба и Руса су били: око 200 Срба и 130 Руса. ГРАФИТИ

За то време Карађорђе је стигао у Плавну, која је била удаљена два сата хода од Миленка. Долазак вожда у близину Штубика, имајући у виду легемдарна казивања о њему и његовој храбрости и јунаштву, морал браниоца источних граница нагло је поратсао. Додатну моралну снагу устаницима су дале вести да се руске јединице налазе на граници Србије. Карађорђе је 25. маја 1807. године напао турску војску и борба се водила 24 часа. Нападнута су утврђења Гушанац – Алије и Дели – Кадрије који су ипак успели да одбију напад. Пошто није у првом нападу успео да покори Турке Карађорђе је почео да гради утврђење северно од Нерезине на узвишењу које се и данас зове „Карађорђева главица“. ГРАФИТИ

Карађорђе је био прилично узнемирен овим вестима и наредио је србским војводама Петру Јокићу из Ужица, Станоју Главашу и Вулици Вулићевићу да крену у помоћ Миленку у Штубик. Њих су у Поречу сачекали Хајдук Вељко, Петар Добрњац и Петар Џода. У Поречу је устаничка војска тада бројала око 5.000 бораца и 24. маја је кренула према Штубику. Месец дана се водила тешка и неравноправана борба. Миленко је био опкољен , а Мула – паши је стигла помоћ од Гушанац – Алије. Опкољени устаници су се храбро борили и одолевали бомбардовању турских топова, као и масовним јуришима Турака на бедеме и шанчеве. Устаницима је понестајало хране и воде. „Хране није било друге, него по 80 грама суве пшенице на друга“. Са водом су се снабдевали из реке Замне једним тајним каналом. Међутим, Турци су то уочили и сваког Србина коју је за воду дошао и захватио „шешанима туку и гађају“. ГРАФИТИ

БИТКА НА ШТУБИКУ БИТКА НА ШТУБИКУ И МАЛАЈНИЦИ Мула – паша је поред грађења свог утврђења извршио и опкољавање шанчева Миленка Стојковића кога је почео да гађа топовима како би га натерао на предају или повлачење. У овим акцијама Мула – паши је помагао француски официр Маријаж. По наређењу Мула – паше, Гушанац Алија се са војском утврдио на Малајници и од 25. априла 1807. године свакодневно су се водиле битке између Срба и Турака. За то време руски генерал Исаијев је дошао до Дунава са 1.000 војника и два топа, али није прешао на подручје Србије. Миленко Стојковић је оценио тежину своје ситуације и упутио писмо Карађорђу тражећи хитну помоћ,а истовремено га је и обавестио о томе да није успео покушај да дође у везу са Русима. ГРАФИТИ

ДОБРО ЈУТРО БРАЋО И СЕСТРЕ!!! ГРАФИТИ

18+ Напад из заседе шиптарских убица десио се 17. јуна 1999 године. Убијен је Милош Петровић 16 година. Напад се догодио 2 км од контролног пункта КФОР-а, убице су биле прерушене италијанске војне КФОР униформе. Наравно, за овај злочин нико није одговарао. #окупацијакосова@channelgraffiti ГРАФИТИ

#окупацијакосова@channelgraffiti #шиптарскизлочини@channelgraffiti #фолксдојчери@channelgraffiti #муслуманскизлочини@channelgraffiti #немачкизлочини@channelgraffiti #бугарскизлочини@channelgrafitti #јасеновац@channelgraffiti #усташе@channelgraffiti #ндх@channelgraffiti #кошаре@channelgraffiti #милосрднианђео@channelgraffiti ГРАФИТИ

Дрина ГРАФИТИ

Јабуков цвет ГРАФИТИ

ДОБРО ЈУТРО БРАЋО И СЕСТРЕ!!! ГРАФИТИ

Овако је пресуђено србском народу, на основу монтираног случаја Рачак, а казна је била #милосрднианђео@channelgraffiti и #окупацијакосова@channelgraffiti

Желела бих да нагласим да су ови људи убијени пуцањем - у већини случајева не једним метком. И да разјасним путање метака није једноставан задатак, посебно у случају 60 људи који су већ били обдуковани против наше воље.

Хелена Ранта, шеф финског форензичког тима Иако се Ранта није изјашњавала о томе да ли су масакрирани од стране српске полиције, сматрала је да су убиства злочин против човечности.

Могу да се сложим да је ово злочин против човечности, да.

Хелена Ранта, шеф финског форензичког тима Међутим, врхунски међународни посматрач на Косову, Вилијам Вокер, отишао је корак даље и прогласио убиство у Рачку масакром српске полиције.

Из онога што сам лично видео, не оклевам да опишем догађај као масакр - очигледно злочин веома против човечности.

Вилијам Вокер, шеф мисије ОЕБС-а Београд, бесан због оптужби, осудио је Вокера и наредио његово протеривање. Након тога је замрзнуо ту одлуку под јаким међународним дипломатским притиском. Југословенска влада тврди да су жртве у Рачку били наоружани сепаратисти или цивили случајно ухваћени у унакрсној ватри, и да су западне силе оптужиле њихове снаге, познате као МУП и ВЈ, за масакр како би оправдале војну интервенцију у покрајини. Међутим, Вокер се позвао на доказе које је "видео".

Чињенице које су потрвђене укључују доказе о произвољним хапшењима, извршним убиствима и мучењу неоружаних цивила албанске етничке припадности у селу Рачак од стране МУП-а и ВЈ.

Вилијам Вокер, шеф мисије ОЕБС-а ГРАФИТИ