ГРАФИТИ - GRAFFITI

Нови Устав из 1974. године је био почетак краја социјалистичке Југославије на штету Срба, јер су сепаратистичке снаге у СР Словенији и СР Хрватској добиле невероватан ветар у леђа. Албанцима на Космету је признао аутономну област, а касније и покрајину 1963. Ништа није учињено да се заустави одлив Срба са Косова и Метохије. ГРАФИТИ

Тито никад није обишао највеће стратиште у овом делу Европе - Јасеновац. Док је истворемено његов режим зауставио истраживања на овој локацији, када је утврђено да је број убијених јасеновачких мученика дошао до 800.000 људи, од чега највећи број Срба. ГРАФИТИ

Броз је одмах након Другог светског рата започео је велики прогон политичких неистомишљеника (монархиста, али и симпатизера СССР), када је за 10-ак година његов режим ликвидирао преко 60.000 невиних људи. Одузета је имовина предратној буржоазији национализацијом, а покренут је процес дерурализације земље, што је довело до уништавања села. У националном погледу радио је на разбијању корпуса Срба стварањем ткз. црногорске, ткз. муслиманске и ткз. македонске нације, као и њихове вештачке језике. ГРАФИТИ

4. мај 1980. На ТВ Београд је објављена информација да је у Љубљани умро Јосип Броз Тито, маршал и доживотни председник СФРЈ. Његова биографија остала је под велом тајне, а владавина испуњена бројним контраверзама. ГРАФИТИ

У сисачкој општини постојала су два логора: Сисак I и Сисак II... овај други је био намењен за србску децу, односно малишане млађе од 15 година старости, а овај први за одрасле. Администрација Трећег Рајха, односно нацистичке Немачке је управљала логором Сисак I прве три године. Касније су та овлашћења пребачена на Усташки режим Анта Павелића у Независној Држави Хрватској. Педесетих година 20. века, на месту некадашњег логора је подигнут споменик. Међутим, националност жртава и џелата није наведена. Споменик је уништен 1991. године, јер је подсећао Хрвате на учињени геноцид, који они упорно поричу, а што јесте једна од особина геноцида. #усташе@channelgraffiti #ндх@channelgraffiti ГРАФИТИ

Логор: СИСАК У ноћи 4. на 5. мај 1945. направљен је монструозни покољ над преосталих 450 Срба. Већ тада су дивизије ПОЈ силовито гониле усташке злотворе односно сламали Независну Државу Хрватску. Ово је учињено само два дана пре ослобођења града Сиска. Хрватски зликовци су пре свог бега ка Аустрији и Италији уништавали сам логор и документацију, која свакако није ажурно вођена. Скривали су доказе о србоциду. Сисак I је био хрватско-немачки казамат у систему концентрационих логора наци-фашистичке НДХ. Радио је све време Другог свјетског рата односно од 1941. до 1945. године. Усташки режим је оваквих логора широм НДХ имао преко осамдесет. #усташе@channelgraffiti #ндх@channelgraffiti ГРАФИТИ

ДОБАР ДАН БРАЋО И СЕСТРЕ!!! ГРАФИТИ

Манастир Бешеново У срцу Фрушка гора, окружен тишином шуме и благим миром природе, налази се Манастир Бешеново — светиња посвећена Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу. Основан још у средњем веку, Манастир Бешеново носи снажну духовну енергију која се осећа у сваком кораку порте и у тишини његових зидина. После страдања кроз историју, манастир је поново уздигнут, као симбол вере, наде и обнове. #православље@channelgraffiti ГРАФИТИ

3. мај 1999. Гранатирана је и зграда ТВ Нови Сад. Гранатирани су и мостову код Пријепоља и Кокиног Брода... Касарне у Нишу и Пришитини. Околина Котора у Црној Гори. #милосрднианђео@channelgraffiti ГРАФИТИ

3. мај 1999. Код Савиних Вода, авиони НАТО пакта бомбардовали на Косову и Метохији аутобус "Ђаковица превоза" пун путника, на путу Пећ-Кула-Рожаје. Том приликом је погинуло 20 Срба, Албанаца и Рома, а 43 их је рањено. Настрадали су и три аутомобила која су била у близини аутобуса. Напад се догодио у сред бела дана. Званичници Северноатланског савеза рекли да је то "колатерална штета". #милосрднианђео@channelgraffiti ГРАФИТИ

Тринаестогодишњи К. К. је 3. маја 2023. године у ОШ "Владислав Рибникар" убио десет особа – деветоро деце и чувара школе. Ранио је неколико ученика и наставницу историје. Трећи и четврти мај обележавају се као Дани сећања на жртве масовних убистава у "Рибникару", и селима Мало Орашје и Дубона. #вестисрбија@channelgraffiti ГРАФИТИ

Ничији Војници-Сарајево 1992 Жељко Пантелић ГРАФИТИ

„Ничији војници“ – највећи документ о случају „Добровољачка“ Књига „Ничији војници – у сарајевском паклу 1992. године“, која сведочи о убиствима војника у Добровољачкој улици и ратних заробљеника палих у руке муслиманским формацијама, јесте највећи документ до сада написан о случају „Добровољачка“ и допринос истини. Жељко Пантелић, учесник дешавања у Добровољачкој улици, гдје је рањен 2. маја 1992. године, а заробљен 3. маја, тешко малтретиран, вођен на стријељање, рекао је да је ова књига његов допринос истини која је, како је навео, до сада више пута извртана, обијана, „силована“ од муслиманских медија, писаца, режисера, који су војнике из заштитног пука представљали као неке митске специјалце, агресоре и окупаторе. Књига је писана седам година јер је аутор тражио преживеле из тих догађаја, а документацију из Центра за истраживање ратних злочина добио тек 2018. Нисмо успели да је пронађемо у ПДФ формату. ГРАФИТИ

Сам чин "јуначког" масакра из заседе у Добровољачкој улици, Муслимани називају почетком ослобођења Сарајева у ком су били опкољени током целог грађанског рата у БиХ. Игром случаја кроз политичке игре Сарајево никад није било ослобођено. Славећи овај масакр особе које га славе сврставају себе у ред животиња јер једно је битка на фронту, а друго масакр у правом смислу те речи. Бес и туга су и даље присутни сећајући се ових догађаја. ВЈЕЧНЈА ПАМЈАТ ПАЛИМ ВОЈНИЦИМА #муслиманскизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

МЈЕСТО ЗЛОЧИНА - документарни филм (СРНА филм) Након овог догађаја нико у Сарајеву није више могао нормално да се креће. Дошло је до разграничења. Муслимани су контролисали центар Сарајева, а Срби околна брда. Тако је потрајало до краја рата, односно до потписивања Дејтонског споразума 21.11.1995. године. Две недеље после овог злочина сличан сценарио се поновио у Тузли 15. маја 1992. године, када су припадници муслиманских паравојних јединица "Зелене Беретке" и "Патриотска Лига" са јединицама МУП-а Тузле, напале колону ЈНА на Брчанској малти, која се повлачила у складу са споразумом официра ЈНА са локалним руководством Тузле. #муслиманскизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

У масакру у Добровољачкој улици у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године током напада на колону ЈНА су убијена 42, а рањена 73 војника, официра и цивила различитих националности међу којима је највише Срба. Међу убијеним војницима бивше ЈНА у Добровољачкој улици смртно је страдало и шест Хрвата, два муслимана и два Албанца. У нападу на колону ЈНА у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. заробљено је 207 лица (војници, официри и грађанска лица у ЈНА), који су задржани неколико дана и том приликом мучени од својих дојучерашњих колега, који су пребегли на муслиманску страну. Пуштени су услед притиска представника ОУН у Босни и Херцеговини на муслиманско руководство у Сарајеву. #муслиманскизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

Могао сам да видим како војници територијалне одбране протурају цеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били део конвоја, и пуцају. Видео сам како се крв слива низ ветробране кола.... Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу.

генерал Луис Макензи, из књиге „Чувар мира - пут у Сарајево“ #муслиманскизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

На челу колоне која је бројала око 40 возила са око 300 људи, били су канадски генерал Мекензи, генерал Кукањац и Јусуф Пушина. Доласком колоне у Добровољачку улицу у близини Миљацке отворена је ватра на колону. Ватра је отворена из стрељачког наоружања, а кориштене су и тромблонске мине. Пуцано је и на обележено санитетско возило у којем је погинуо примаријус др. пуковник Радуловић. Убијен је и пуковник Михајловић, официр безбедности, који је у пензију отишао дан раније. Официре су извлачили из возила и хладнокрвно убијали. Према подацима МУП-а Републике Српске у нападима који су се одиграли 2. и 3. маја 1992. било је 42 погинула војника и цивила од чега пет официра, 73 рањених, а 215 је заробљено или отето. #муслиманскизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ

Изетбеговић у оклопном возилу УН Дана 3. маја 1992. око осам часова одлучено је да генерал Милутин Кукањац напусти команду, међутим, војска и официри не дозвољавају. После одустајања од те одлуке вратило се поверење војске и официра. Око 13 часова у разговору између канадског генерала Мекензија (први командант УНПРОФОР-а у БиХ) и генерала Кукањца договорена је размена, тада ухапшеног Алије Изетбеговића, за извлачење војске и официра из команде ка Лукавици. Размена је договорена за 15 часова. Међутим, у команду долази лично Алија Изетбеговић са ћерком и пратњом у којој су били Златко Лагумџија, Јусуф Пушина и још неки из Изетбеговићевог врха. Како каже Маринко Милидраг уз лажни благослов и лажна обећања Алије Изетбеговића да ће конвој бити безбедан војска је напустила касарну. Покрет је почео у 18 часова. #муслиманскизлочини@channelgraffiti ГРАФИТИ