cookie

We use cookies to improve your browsing experience. By clicking «Accept all», you agree to the use of cookies.

avatar

"Mazmunli" HAYOT!!!

Kanalimizga xush kelibsiz😊 Bizning kanalda eng yaxshi👇 #Hikoyalar📚 #Statuslar🖋 #Rasmlar🖼 #Qo'shiqlar🎼 #Aforizmlar📚 #Hazillar😉 #Videolar🎥 @Mazmunli_HAY0T🌸 👆👆Bizning qadrdon kanal☘️ Bizga son emas,sifat muhim.

Show more
The country is not specifiedThe language is not specifiedThe category is not specified
Advertising posts
169Subscribers
No data24 hours
No data7 days
No data30 days

Data loading in progress...

Subscriber growth rate

Data loading in progress...

ҚАЛБИ ҚАТТИҚ САВДОГАР (Ибратли воқеа) Қалбининг қаттиқлиги билан машҳур бўлган савдогар бор эди. У ҳар йили бир қулни сотиб олар, бир йил оғир ишларни қилдириб, сўнг ундан қутилар эди. Лекин.... Қутилиш, қулларни бошқа бировга бериб, сотиб ё озод қилиш йўли орқали бўлмасди. Аксинча, итларига ем қиларди. У қулни итларга едирганда ҳам ваҳшийларча иш тутарди. Кунлаб итларни оч қолдириб, сўнг уларни қўйиб юборарди. Тожир бу йўл билан йил давомида унинг сир - асрорларига воқиф бўлган қул, ўзгаларга ошкор қилишини истамас, шунинг учун шундай йўл тутарди. Одатига кўра у яна янги қул сотиб олмоқчи бўлди. Қуллар тожири заковатли бир қулни тақдим этди. Уни сотиб олди.. Бир йил у чиройли хизмат қилди.. Лекин, азобли ўлим унга ҳам яқинлашиб келарди.. Савдогар бу аламли лаҳзаларни кўриб лаззатланарди. Қувончига шерик бўлишлари учун бир неча улафатларини ҳам чақиришни унутмади. Унинг одати, бечора қулни едиришдан бир неча кун олдин, итларни роса оч қолдирарди. Шунда қонли олишув ҳам даҳшатли тус оларди. У қулнинг олдига итлар галасини қўйиб юборди. Лекин... ҳолат уни таъажжубга солди. Улар қулнинг атрофида думини ликиллатиб, эркаланиб айлана бошлашди. Озгинадан кейин ўйнаб - ўйнаб унинг олида ухлаб қолишди. Бой бу манзарадан ҳайратга тушди. Чунки унинг итлари очофат, ваҳший эди. Қандай қилиб бундай меҳрибон, вафодор бўлиб қолишганига ақли етмасди. Қулдан сабабини сўради. У: - Мен сизга тўла бир йил чиройли хизмат қилдим. Сиз бунинг эвазига мени оч итларга едирмоқчи бўлдингиз. Атиги, охирги икки ой ичида итларингизга ҳам меҳр билан хизмат қилдим. Оч бўлсалар ҳам, уларнинг вафосини ўзингиз кўрдингиз... - деди. Яхшиликни инкор қилиш аслида башарият учун қийин иш. Лекин, баъзиларнинг шу даражада қалблари қотиб кетганки, уларга зарари етмаган тугул, яхшилик қилиб, доим қалбларини очганларга ҳам заррача раҳмилари келмайди. Фитрати соғлом инсоннинг маънавияти ҳам соғлом бўлади. Унга қилинган яхшиликни ортиғи билан, гўзал тарзда қайтаришга ҳаракат қилади. Уни инкор этиб, пасткашларча иш тутмайди. Ибрат учун яқинларга улашинг! Ўқинг... Фақат йиғламанг @Mazmunli_HAY0T🌊
Show all...
Al-Favzan aytadiki: “Agar Alloh sizni kechirishini istasangiz, siz bilan yomon munosabatda bo’lgan odamni kechiring, chunki mukofot ham jazo ham inson qilgan narsaga muvofiq bo’ladi.” Sharx kitob al-kabair, 106 @Mazmunli_HAY0T🌊
Show all...
ЖАННАТДАГИ ҚЎШНИ... Мусо алайҳиссалом ўзига Жаннатда ким қўшни бўлишни билдиришини сўраб, Аллоҳ таолога илтижо қилди. Бир куни шундай нидо келди: — Эй Мусо, фалон ерда яшовчи қассоб сенинг Жаннатдаги қўшнинг ва дўстинг бўлади... Мусо алайҳиссалом қизиқиб, қассобнинг қайси ибодати учун бунга муносиб кўрилганини билиш ниятида йўлга чиқди. Бориб, қассобни ахтариб топди. Қассоб ҳазрати Мусонинг ҳақ Пайғамбар эканини билган ва бунга иймон келтирган, лекин Пайғамбарнинг ўзини кўрмаган эди, шунинг учун танимади. Кечқурун қассоб ҳазрати Мусони уйига олиб кетди. Таом тайёрлаб, дастурхон тузади. Овқатланишга киришишдан олдин у деворга осиғлиқ бир саватни ерга туширди ва ундан қимирлашга мадори қолмаган бир қари кампирни чиқарди. Худди гўдакни овқатлантиргандек уни едирди, ичирди ва яна саватга солиб, деворга илиб қўйди. Шунда кампир нималардир деб пичирлади. Унинг нима деяётганини тушунмаган Мусо алайҳиссалом қассобдан сўради: — Бу кампир кимингиз бўлади? — Бу аёл менинг Онам бўладилар. Ўтириб-туришга, еб-ичишга мадорлари етмайди. Шунинг учун ўзим овқатлантираман, сув ичираман, тозаликларига қарайман. Қўлимдан келганича хурсанд қилишга уринаман, — деди қассоб. — Ҳозиргина нимадир деб пичирлаганди, шунда нима деди? — сўради ҳазрати Мусо. Қассоб жавоб берди: — "Парвардигорим, мен ўғлимдан розиман, Сен ҳам ундан рози бўл! Жаннатда уни ҳазрати Мусога қўшни қил", — деб дуо ўқиди. Шунда Мусо алайҳиссалом ўзини танитиш вақти келганини тушунди ва: — Мен Аллоҳнинг пайғамбари Мусоман. Аллоҳдан Жаннатдаги қўшним ким бўлишини билдиришни сўраб, илтижо қилган эдим. Жаноби Ҳақ сен эканингни маълум қилди. Сенга хушхабар бўлсин, Онангга қилган хизматларинг эвазига Аллоҳ сендан рози бўлди. Онангнинг дуосини қабул айлади ва сени Жаннатда менга қўшни қилди, — деди. ©️ "Кўҳна дунё ривоятлари" китобидан P.S.: Ким Жаннатда пайғамбарларлар билан қўшни бўлмоқчи бўлса, ота-онасини рози қилсин! @Mazmunli_HAY0T🌊
Show all...
/Zikr🤍 Umar ibn Hattob rodiyallohu anhning xalifalik davrlarida, tun-u kun Allohga ibodat qiladigan va deyarli har kunini masjidda o’tkazadigan bir yosh yigit bor edi. Bir kun xufton namozidan keyin qari otasini ziyorat qilishga bordi. Qaytishda esa bu yigitga oshiq bo’lib qolgan ayolni uyi yonidan o’tishga majbur bo’ldi. Ayol har safargidek bu safar ham uni yo’ldan urishga harakat qilib zinoni taklif qildi. Yigit yo’ldan ozib ayolning orqasidan ketayotganida birdan Qur’ondagi oyat esiga tushdi: “Taqvo qiluvchilar, agar ularga shaytondan bir sharpa yetsa, zikr qilarlar, bas ko’ribsanki ular to’g’ri yo’lni ko’ruvchi bo’lib turibdilar.” Bu oyatni eslashi bilan xushidan ketdi. Ayol esa joriyasini chaqirib yigitni uyga olib borib qo’yishlarini buyuradi. Yigit o’ziga kelgach otasi nima bo’lganini so’raydi. Yigit avval aytishni xohlamasa ham otasining qistovi bilan bo’lgan voqeani aytib beradi. Haligi oyatni qaytarishi bilan yana o’zini yo’qotadi. Ammo, bu safar yigit vafot etadi… Uni yuvib, kafanlab, qabrga qo’yishganidan keyin ertalab bu xabar Umar ibn Hattobga yetib boradi. Xalifa, yigitning otasiga ta’ziya bildirib: “Koshki menga xabar berganingizda..meni uning qabriga olib boring” deydilar. Shunda yigit qabriga borib ushbu oyatni o’qiydilar: “Robbisi xuzurida turishdan qo’rqqanlar uchun ikki jannat bor.” (Rohman, 46) Shunda qabrdan ham ovoz keladi: “Ey Umar, Robbim menga ikki marotaba o’sha jannatni berdi.” IFFET Barchamizga JANNATLARDA ROBBIMIZNING jamolini ko'rishlik nasib qilsin🤲 @Mazmunli_HAY0T🌊
Show all...
– Одам алайҳиссалом ер ҳайдаб, деҳқончилик қилганлар. – Идрис алайҳиссалом тикувчи бўлганлар. – Нуҳ алайҳиссалом дурадгор бўлганлар. – Иброҳим алайҳиссалом қурувчи бўлганлар. – Илёс алайҳиссалом тўқувчи бўлганлар. – Довуд алайҳиссалом темирчи бўлганлар. – Мусо алайҳиссалом чўпон бўлганлар. – Исо алайҳиссалом табобат билан шуғулланганлар. – Муҳаммад алайҳиссалом қўй боққан, чўпонлик қилганлар. P.S.: Биз эса ўзимизга ёқмаганларни "деҳқон", "чўпон" деб камситмоқчи бўламиз... @Mazmunli_HAY0T🌊
Show all...
#kayfiyat😅 Quyidagi savollarga "Ha" va "Yo'q" so'zlarini faqat bir marta ishlatib javob bering : Ahmoqmisiz? - "____". Aldayapsizmi? - "____". 😵‍💫 @Mazmunli_HAY0T🌊
Show all...
🌙 РЎЗАНИНГ КАТТА ҲИКМАТИ Баъзилар “Рўзанинг ҳикмати нима?” ёки “Рўза тутишдан мақсад нима?” деган саволларни берадилар. Аллоҳ таоло бандаларини нима ишга буюрган ва уларини нимадан қайтарган бўлса, буюк ҳикматга кўра буюриб-қайтаргандир. У Зотнинг барча иши ҳикматдан холи эмас. У Зот Ҳакимдир. Бирор ибодатни буюришдан кўзланган мақсад баъзан ошкора айтилган бўлса, баъзи ўринларда махфий қилинган. Уламолар бу ҳикматни излаб, ўрганиб, топиб, одамларга баён қилиб берадилар. Аллоҳ таоло Қуръони Каримда рўзанинг катта ҳикматини баён қилиб шундай деган: يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُواْ كُتِبَ عَلَيْكُمُ الصِّيَامُ كَمَا كُتِبَ عَلَى الَّذِينَ مِن قَبْلِكُمْ لَعَلَّكُمْ تَتَّقُونَ “Эй иймон келтирганлар! Сизлардан аввалгиларга фарз қилганидек, сизларга ҳам рўза фарз қилинди. Шоядки тақводор бўлсангиз” (Бақара сураси, 183-оят). Демак, рўзанинг фарз қилинишидан кўзланган катта мақсад – тақводорликдир. Хўш, инсон рўза сабабли қандай қилиб тақводор бўлади? Рўза тутганингизни Аллоҳ таолодан бошқа ҳеч ким билмайди, билолмайди. Рамазонда кундузи ҳеч нарса емай, ҳеч нарса ичмай юрибсиз. Сизни ейиш-ичишдан нима тўсяпти? Бориб муздек сув ичсангиз, сизни бирор инсон кўрмайди-ку! Лекин ичмайсиз. Чунки сизни Аллоҳ кўриб турганини ўйлаганингиз учун ичмайсиз. Ҳа, Аллоҳ мени кўриб турибди деган қўрқув сув ичишдан сизни тўсяпти. Бу муроқабадир. Аллоҳнинг кўриб турганини ҳис этишдир. Инсон Аллоҳнинг кўриб турганини ҳис қилса, Унинг буюрганини қилиб, қайтарганидан қайтади. Бу эса – тақводир. Рўзадор одам шу рўзаси сабабли покланади, шу рўзаси сабабли тақводор бўлади, шу рўзаси сабабли гуноҳлардан тийилишни ўрганади. Сизни гуноҳ қилишга шароитингиз бор бўлса ҳам, қўлингизни чўзсангиз гуноҳ содир бўлса ҳам шу ишни қилмайсиз. Аллоҳ мени кўриб турибди деб ейиш-ичишдан тийилишда эгаллаган малакангиз гуноҳдан тийилишда ҳам қўл келади. Шайх Саъийд ибн Муҳаммад Камалийнинг мавъизасидан ЎМИ матбуот хизмати @Mazmunli_HAY0T🌊
Show all...
Assalomu alaykum.Barchaga xayrli kech🍃
Show all...
KOʻZ YOSHI OʻN XILDIR: 1. Ulugʻ koʻz yoshi. Bu gʻalaba koʻz yoshidir. 2. Oʻzini oqlash koʻz yoshi. Bu bolalar koʻz yoshidir. 3. Taʼsirli koʻz yoshi. Bu tavba qiluvchining koʻz yoshlaridir. 4. Nozik koʻz yoshi. Bu ayollarning koʻz yoshidir. 5. Goʻzal koʻz yoshi. Bu vafodorning koʻz yoshidir. 6. Gʻam koʻz yoshi. Bu azadorning koʻz yoshidir. 7. Baxtiyor koʻz yoshi. Bu muvaffaqiyat qozongan kishining koʻz yoshidir. 8. Shafqatsiz koʻz yoshi. Bu gʻam alam ortidan kelgan koʻz yoshidir. 9. Ifoda qiluvchi koʻz yoshi. Bu nadomat qilgan kishining koʻz yoshidir. 10. Aldov yigʻisidagi koʻz yoshi. Bu yolgʻonchining koʻz yoshidir. Lekin borliqdagi eng ajoyib, goʻzal va lazzatli yosh – Allohdan qoʻrqib yigʻlagandagi koʻz yoshidir. ㅤㅤㅤㅤ •┈•┈•┈•┈•❁✿❁•┈•┈•┈•┈• ☝️Hayot yo'lidagi @Mazmunli_HAY0T🌊
Show all...
ОТА БЎЛИШ НИМА ДЕГАНИ? 16 ёшли бир ўсмир йигит отаси билан жанжаллашиб уйидан чиқиб кетади. Бундан ғазабланган ота уйда унинг исмини айтишни ҳам таъқиқлаб қўяди. Бечора онаси эса ўғлининг ёстиғини ҳидлаб соғинчини босарди. Онанинг “Ўғлимни соғиндим, уни топиб уйга олиб келинг,”- деб тинмай ёлворишига қарамасдан ота ўз сўзида қатъий турарди. Шу зайлда икки йил ўтади. Ўғилнинг туғилган куни эди. Онанинг бу кунни ўғлисиз ўтаётганига чидолмай дод солаётганини кўрган отанинг кўнгли бироз юмшайди. Онанинг қўлига бир манзил ёзилган қоғоз тутиб шундай дейди: “Шу манзилга бор.Фақат манзилни мен берганлигимни айтма.” У шу каби бир неча гап айтди, лекин онанинг қулоғи бошқа гапларни эшитмасди. Хурсандчилигидан осмонга учарди. Дарҳол тайёрланиб йўлга чиқади. Ёзилган манзил шаҳарнинг бир четидаги таъмирхона эди. Она иш формаси (комбензон) кийиб олган ўғлини кўзларида ёш билан узоқдан кузатди. Аста секин ҳаяжон ичида бино ёнига келади. Икки йил мобайнида оиласи билан умуман кўришмаган ва оиласини унутиш арафасида бўлган йигит онасини тўсатдан кўради-ю, бир зум қотиб қолади. Ўзига келгач онасига қараб югуради ва ўзини унинг қучоғига отади. Отасидан бўлак ҳамма ҳақида сўрарди. У қаерда? Бу қаерда? Укам нима қилаяпти, қандай ўқияпти? каби саволлар орасида отаси ҳақида ҳеч қандай савол йўқ эди. Ваниҳоят узоқ кутилган савол берилди: “У одам нима қилаяпти? Ҳали ҳам баджаҳл ва тушунишни хоҳламайдими?” Она бу саволларни жавобсиз қолдирди. Она ўғлига қараб: “Майли у гапларни қўй, ўғлим. Кел энди, уйга кетамиз,”- деди. Ўғил: “Йўқ, онажон мени мажбурламанг. Мен жуда яхшиман. Лекин у одам билан битта уйда яшамайман,”- деди ва ишхонаси томон юра юра бошлайди. Кўнгли чўккан она ўғлининг ортидан бироз қараб туради ва туғилган куни учун олиб келган тортни унга бериш учун ўғлини чақиради. Тортни олаётиб ўғил онасига: “Онажон, илтимос мени тинч қўйинг. Мен кетолмайман,”- деди. “Икки йилдан бери орқамдан бир марта ҳам қидириб ҳол аҳвол сўрамаган одам билан қандай яшайман?” – деди ўғил кўзига ёш олиб. Иложсиз қолган она ўғлининг ёнидан кетишга тайёрланаркан шундай дейди: “Майли, ўғлим ўзинг биласан. Кўраяпманки, қарорингда қатъий экансан. Мен келаётганда отанг менга шу нарсаларни тайинлаб юборганди. Қулоқ сол, ўғлим. Сен охирги пайтларда яқин юрган дўстингдан узоқроқ юришинг керак. У сенга зарар бериши мумкин экан. Авваллари дўст бўлиб юрган дўстинг билан муносабатларингни тикла. Отангнинг айтишича у жуда яхши бола экан.” Бу гапларни эшитган ўғил донг қотиб қолади. Онаси йиғлаганича уйига қайтиб келади. Уйига келган она эрини урушди: “Нимага мендан шунча нарсани яширгандингиз. Ҳаммасини билганингиз учун хотиржам юраркансиз-да?” Хотинининг бу гапларини эшитган отанинг кўзлари билинар билинмас ёшланди. “У менинг жоним-ку, ахир,”- деди овози қалтираб. “У кетган кундан берини уни ҳар куни кўргани бордим. Фақат у мени сезмасди. Сен мени ишда, маҳаллада деб ўйлардинг. Мен эса уни ҳар куни қилаётган ишларини, атрофидаги кишиларни кузатардим. Тушлик пайтидан фойдаланиб дарҳол унинг ёнига югурардим.Чунки ёмонларга қўшилиб кетмасмикан деб хавотирда эдим.” Эрининг бу гапларидан ҳайратга тушган она унга меҳри ошиб йиғлай бошлади. Шу пайт бирданига эшик қўнғироғи жиринглайди. Она кўзларини артиб эшикни очади. Эшик тагида қўлида катта торт ва совғалар билан ўғли турарди. Ўғил нарсаларни онасининг қўлига бериб югурганича отасини қучоқлади. Йигит ҳаммасини тушуниб етганди. Умуман хабар олмайди деб ўйлаган отаси ундан куну тун хабар олиб турганини англаганди. Ибрат учун яқинларга юборинг! Ўқинг... Фақат йиғламанг! @Mazmunli_HAY0T🌊
Show all...
Sign in and get access to detailed information

We will reveal these treasures to you after authorization. We promise, it's fast!